Svrljižani posetili Aušvic 1964.godine

Avgusta, daleke 1964.godine, tadašnja radnička omladina među kojima je bilo i Svrljižana, posetila je Republiku Poljsku i koncentracioni logor Aušvic.

Poseta je organizovana preko međunarodnog biroa za razmenu omladine i studenata. Među omladincima i studentima u Poljskoj su boravili Svrljižani, Zoran  Nikolić i Hranislav Radojković koji je tih godina bio i predsednik omladine Svrljiga.

Omladinci su 1964. godine obišli glavni grad Poljske, upoznali kulturu ove zemlje obilazeći sve značajne istorijske tekovine. Maršuta se kasnije nastavila obilaskom  čuvenog  ozloglašenog logora ‚‚Aušvic‚‚ koji se nalazi u Oswiecimu na pedesetak kilometara zapadno od Krakova.

U okviru ove posete, Svrljižani su obišli i ogromno Mazurka jezero u Poljskoj.

Po rečima onih starijih Svrljižana, šezdesete godine na neki način i nisu bile za potcenjivanje, ali na pitanje da li je sada situacija bolja ili lošija, oni odgovarju klasičnom izrekom  ‚‚svako vreme nosi svoje breme‚‚.

Podsećamo da se tada, sa takozvanim ‚‚crvenim‚‚ jugoslovenskim pasošom, bukvalno  moglo svugde u svetu, za nas granice nisu postojale.

Ovo su priče o Svrljižanima – ‚‚Vremeplov‚‚

O logoru:

Aušvic (nem. Konzentrationslager Auschwitz-Birkenau) je bio najveći nacistički koncentracioni logor za masovno uništenje stanovništva. Nalazio se u južnoj Poljskoj, 50 km zapadno od Krakova i 286 km od Varšave. Ime je dobio po obližnjem gradu Osvjenćim (Aušvic na nemačkom). Nakon nemačke okupacije Poljske septembra 1939, Osvjenćim je priključen Nemačkoj i ime mu je promenjeno u Aušvic.

U koncentracioni logor Aušvic ukupno je deportovano 1,3 miliona ljudi iz raznih delova Evrope. Od tog broja, ovde ih je pobijeno 1,1 milion, od toga milion Jevreja. Većina žrtava je ubijena odmah po prispeću u logor u gasnim komorama Aušvica II u kojima je korišćen gas ciklon B. Ostali su umrli od sistematskog izgladnjivanja, prinudnog rada, nekontrolisanih epidemija, u egzekucijama streljanjem i u medicinskim eksperimentima. Među stradalima je i 19.000 Roma koji su ubijeni u julu 1944, i oko 83.000 Poljaka. Komandant logora Rudolf Hes je na Nirnberškom procesusvedočio da je do 2,5 miliona ljudi umrlo u Aušvicu.

Do danas su sačuvani mnogi objekti logora Aušvic. Oni su zvanično pod zaštitom Državnog muzeja Aušvic-Birkenau, osnovanog 1947, koji ima i funkciju istraživačkog centra za proučavanje holokausta. UNESKO je ovaj logor 1979. proglasio delom Svetske baštine pod imenom „Aušvic-Birkenau – nemački nacistički koncentracioni logor smrti“.

Godišnjica sovjetskog oslobođenja Aušvica 27. januara 1945. se u svetu obeležava kao „Međunarodni dan sećanja na žrtve holokausta“.