Srećan Uskrs, Hristos voskrese!

Želimo da praznične dane provedete u duhovnom i sveopštem miru, razumevanju i toleranciji među vernicima, prijateljima i komšijama.

Uskrs dolazi posle Velikog petka i Velike subote.
Na Uskrs se skidaju oltarske dveri da bi se time pokazalo da je Isus Hristos, po crkvenom učenju, uskrsnućem pobedio smrt i otvorio rajska vrata.

Uskrs je najvažniji praznik jer suština hrišćanskog učenja označava vaskrsnuće Hristovo iz mrtvih, kao pobeda vere i života nad smrću.

Po crkvenom učenju, Isus je raspet u petak, subotu je preležao u grobu, u Josifovom vrtu, a u nedelju zorom, osetio se snažan zemljotres i anđeo Božji sleteo je na grob. Stražari koji su čuvali grob, u strahu su popadali kao mrtvi, a Isus vaskrsao.

Na Uskrs je, po verovanju, prvo Marija Magdalena srela Hrista, a potom se on ukazao i svojim učenicima.

Samo učenik Toma, koji je bio odsutan, nije odmah poverovao da je Hristos uskrsnuo, pa je morao lično da se uveri. Otuda u narodu uzrečica: „neverni Toma“.

Ljudi se za ovaj praznik pozdravljaju sa: „Hristos voskrese“ i „Vaistinu voskrese“. Cela nedelja praznika zove se Svetla nedelja, a tada se pevaju radosne crkvene pesme.

Na prvom Vaseljenskom saboru, u Nikeji 325. godine, odlučeno je da se Uskrs svuda praznuje istog dana, pošto se ispune tri uslova: posle prolećne ravnodnevice, prve nedelje posle jevrejske Pashe i posle prvog punog meseca.

Uskrs je pokretan praznik. Uvek se vezuje samo za nedelju i može „pasti“ u razmaku od 35 dana – od 4. aprila do 8. maja po starom, julijanskom kalendaru, odnosno od 22. marta do 25. aprila po novom, gregorijanskom računanju vremena.

Ove godine Uskrs „pada“ u 4. nedelju aprila, i po julijanskom i po gregorijanskom kalendaru, tako da ga zajedno slave i pravoslavni i katolički i protestantski hrišćani.

Srpska pravoslavna crkva vreme računa po starom – julijanskom kalendaru, a država Srbija po novom – gregorijanskom kalendaru. Otuda i razlika u datumima.

Za Uskrs se jaja boje crveno i drugim jarkim bojama i poklanjaju prijateljima. Jaje ima simboličko značenje jer se iz njega rađa život.

Za ovaj praznik sprema se kolač koji domaćin za vreme ručka lomi zajedno sa decom.

(Beta)