Oslobođenje Svrljiga – 13.10.1944.

Jedinice 23. divizije nastavljaju žestoke borbe protiv Nemaca i četničkih ostataka. Prvog septembra 1944. godine, delovi 14. NOU brigade potpuno su razbili već demoralisane ostatke Svrljiške četničke brigade u selu Guševcu i njihove komandante, uglavnom Svrljižane nagnali u panično bekstvo.

Posle ulaska Nemaca u Svrljig štab 14. NO brigade dobija zapovest, 3. septembra 1944. godine, da se iz rejona Plužine i Varoši, gde se brigada nalazila, prebaci rejon Vasilja i tako je svrljiški kraj opet ostao bez jedinica NOV.

Ovim putem, sve do 10. oktobra 1944. godine, komunikacijom Niš-Svrljig-Zaječar povlačili su se delovi 1. brdske i 7. SS ”Princ Eugen” divizije, na koje su stalno napadale 23. i 45. divizija NOVJ.

Petog septembra 1944. godine Komanda mesta ponovo se vratila u Svrljig. Sa njom je bio i Svrljiški partizanski (terenski) odred, novoformiran na Kameničkom visu, pod komandom Jovana Stamenkovića Ranka, komandanta, borca 7. NO brigade i Vidoja Veljkovića, političkog komesara. Jezgro odreda bile su dve desetine boraca iz 7. NO brigade 23. divizije NOVJ. Na svom putu prema Svrljigu, Odred je primao nove borce iz svrljiškog kraja, tako da je do dolaska u varošicu brojao skoro stotinu boraca.

Idućeg dana stigli su i novi borci. Iz okolnih sela vratili su se izbegli Svrljižani. Zanatske radnje su opet otvorene i obavljaju usluge za narodnu vojsku. Organizovana je ishrana vojske i normalizovan život meštana. Odmah je razvijena široka politička aktivnost u samom Svrljigu i okolnim selima, u koja su otišle grupe političkih aktivista da politički rade među seljacima i da ih angažuju za široko pomaganje NOB.

Tom prilikom partizanski saradnici obaveste štab Svrljiškog odreda da se u Guševcu nalazi ostaci jednog bataljona Svrljiške četnike brigade, sa komandantom Branislavom Bumbovićem, učiteljem iz Varoši, ranijim komandirom mesne partizanske desetine u Davidovcu i Sreska komanda četnička DM, pod komandom Ljubomira Živanovoića, učitelja u Bučumu. Ova grupa nasilno mobilisanih četnika pošla je u Svrljig da se preda NOVJ i zanoćila je u Guševcu. U zoru, partizanski odred je potpuno razoružao četnike u Guševcu, ubijen je jedan četnik, a partizani nisu imali gubitke. Sa plenom, Odred se, oko podne, vratio u Svrljig, ali se ubrzo povukao iz varošice, jer su, putem od Gramade nailazili nemački tenkovi. Komanda mesta iz partizanski odred se, preko Merdželata, povlači u Lipnicu, a onda u Lalinac. U Svrljig su ponovo ušli Nemci.

Svrljiški partizanski odred, pošto je jedan dan proveo u Lalincu, gde je dobio novo oružje, a došli su i novi borci, među kojima i prve svrljiške devojke, iz Mečjeg Dola, prebacuju se u Plužinu. Ovde je pri Komandi sreza formirana posebna četa za obezbeđenje. Komanda sreza je, 24. septembra iste godine, prešla u Varoš, odakle je nastavljen politički rad po okolnim selima i uznemiravanje Nemaca, koji su privremeno boravili u Svrljigu. Ruski avioni su svakodnevno nadletali i tukli ovu komunikaciju, kojom su se povlačili Nemci. U nedelju, 8. oktobra, sovjetski avioni su posebno intenzivno bombardovali ovaj drum, a njihove bombe padale su oko Svrljiga, Lalinca i Grbavča.

Svrljig je oslobođen 13. oktobra 1944. godine.

Komanda mesta i partizanski odred zakasnili su ovog dana, na svom putu od Varoši ka Svrljigu i u varošicu su ušle i neke sovjetske trupe. Par dana kasnije u Svrljigu je održan veličanstveni narodni zbor, na kojem su govorili Desa Bilić, sekretar Sreskog komiteta KPJ za svrljiški srez i drugovi iz Komande mesta. Miting se zatim pretvorio u narodno veselje, koje se produžilo do duboko u noći.

Svrljiška kotlina i svrljiška brda bili su ponovo i zauvek slobodni, započeo je život u novoj, slobodnoj domovini i socijalističkoj zajednici.