Dr Milenko Hadžić rođen je 12. decembra 1902. godine u Velikom Krčmaru kod Kragujevca, a poginuo u okolini Svrljiga 12.12.1941.godine.

Za narodnog heroja proglašen je 12 godina kasnije – 27. novembra 1953. godine.

Pogledajte kako danas izgleda njegov grob:

Na spomeniku je teško protumačiti o kome se zapravo radi:

Hadžić je živeo u veoma siromašnoj seoskoj porodici. Kao učenik gimnazije u Kragujevcu morao je, da bi se izdržavao, da radi najteže fizičke poslove i služi kod trgovaca i kragujevačkih gazda.

Bista ispred Doma zdravlja u Svrljigu

Posle završene gimnazije upisao se na Filozofski fakultet u Zagrebu. Godinu dana kasnije prešao je na Medicinski fakultet. Međutim, ubrzo je sa Zagrebačkog univerziteta bio isključen zbog sukoba s frankovcima i učešća u studentskim demonstracijama. Posle toga prešao je u Ljubljanu, a zatim u Beograd, gde je završio medicinske studije 1929. godine. Kad je tražio službu bio je odbijen s motivacijom da je nepoželjan.

Došao je u Svrljig i tu je radio kao privatni lekar. Za vreme izbora 1935. i 1938. godine bio je poslanički kandidat na listi Zemljoradničke stranke u svrljiškom kraju. Na izborima 1935. godine dobio je 2.000 glasova. Ljudi su mislili da Milenko stvarno pripada Zemljoradničkoj stranci, ali je zapravo bio član KP Jugoslavije. U njegovoj su ordinaciji niški komunisti održavali sastanke, na kojima se razmatrao plan političke akcije za prodiranje uticaja KPJ u tom kraju. Partijski materijal, koji je primao iz Niša, Milenko je rasturao po Svrljigu i okolini.

Posle kapitulacije Jugoslavije 1941, zajedno s aktivistima, organizovao je prikupljanje oružja u Svrljigu i svrljiškom srezu. Samo iz magacina u Svrljigu, početkom maja 1941. godine, izneli su noću 80 pušaka, 14 puškomitraljeza, 8 sanduka municije i nekoliko šaržera za puškomitraljez.

Kad je 2. avgusta 1941. godine formiran Ozrenski partizanski odred, bio je među prvim njegovim borcima. Jedna od prvih akcija odreda, koju je Milenko pripremio i u njoj učestvovao, bila je napad na žandarmerijsku stanicu u Svrljigu, 14. avgusta 1941. godine. Učestvovao je i u razoružavanju žandarma u Lalinci i ponovo u Svrljigu, početkom septembra 1941. godine.

Po formiranju Svrljiškog odreda Milenko je postao njegov borac. Jedna od velikih akcija novoformiranog odreda bilo je onesposobljavanje rudnika uglja Podvis, izvršena u noći 17/18. oktobra 1941. godine. Iznenađeni četnici Koste Pećanca predali su se bez borbe. Predali su se i žandarmi, ali tek pošto su partizani obećali da će im poštedeti živote. Odred se u rudniku zadržao oko dva časa. Zaplenjeno je dosta oružja, a i velike količine hrane, odeće i obuće. Jedan deo materijala prebačen je Milenkovim kolima. Okupljenim rudarima Milenko je govorio o ciljevima Narodnooslobodilačke borbe. U Sićevu je odred u noći 2/3. novembra 1941. godine likvidirao četnike Koste Pećanca. U akciji je učestvovao i ceo štab, čiji je član bio i Milenko. Te noći spaljena je i opštinska arhiva.

Spomenik

Neprijatelju je smetalo postojanje ovako jakog i uticajnog partizanskog odreda, pa je nastojao da ga uništi. Tako su 12. decembra 1941. godine, kad se Svrljiška četa spremala za pokret, dve partizanske patrole izvestile štab čete da ka selu kreću dve kolone četnika i Nemaca. Rukovodstvo čete odlučilo je da prihvati borbu, što se pokazalo pogrešnom odlukom. Četnici su u trku zauzeli seosko groblje, koje je dominiralo okolinom. Partizani su ostali na čistini i bili izloženi ubitačnoj vatri. Pokušali su da zauzmu groblje i razbiju četnike i Nemce, ali nisu uspeli. U takvoj situaciji izdato je naređenje o povlačenju. To su Nemci iskoristili i napali partizane automatima. Jedan broj boraca uhvatila je panika i nije slušao komandu. Borba je trajala dva časa i u njoj je izgubilo život 10 boraca, među kojima i načelnik štaba Svrljiškog odreda, dr Milenko Hadžić.

Ukazom predsednika Federativne Narodne Republike Jugoslavije Josipa Broza Tita, 27. novembra 1953. godine, proglašen je za narodnog heroja.

(Veći deo teksta preuzet sa sajta Wikipedia)