Hrišćani danas obeležavaju uspomenu na Tajnu večeru Isusa Hrista i njegove učenike, kada su ustanovljeni sveti kanoni i sveta tajna evharistije – pričešće.
Danas je Veliki četvrtak, jedan od najznačajnijih dana Velike ili Stradalne nedelje, u kojoj se obeležava stradanje i žrtva Isusa Hrista za spasenje čovečanstva.
Na ovaj dan se hrišćani sa pobožnošću i poštovanjem prisećaju Tajne večere, kada je Gospod Isus Hristos zajedno sa svojim učenicima ustanovio svetu tajnu pričešća – evharistiju, najsvetiji čin pravoslavne vere.
Na Veliki četvrtak obeležavaju se četiri ključna događaja:
- Pranje nogu učenicima, kao simbol služenja i ljubavi,
- Tajna večera – prva pričest,
- Čudesna molitva u Getsimanskom vrtu,
- Judina izdaja, koja je prethodila Hristovom hapšenju.
Na večeri, prema jevanđelskom zapisu, Hristos je blagoslovio hleb i rekao:
„Ovo je telo moje koje se za vas lomi radi oproštenja grehova“, a zatim je uzeo čašu vina i dodao: „Pijte iz ove čaše svi, ovo je krv moja Novoga Zaveta, koja se proliva za vas i za mnoge, radi otpuštanja greha“.
Ove reči se i danas ponavljaju na svetim liturgijama, neposredno pre pričešća vernika.
Isus je na Tajnoj večeri učenicima oprao noge, pokazujući primer smirenja i služenja, a zatim najavio svoje stradanje. Te noći je došlo i do izdaje – Juda Iskariotski predao je Hrista rimskim vlastima za 30 srebrnjaka, što je prethodno dogovorio već na Veliku sredu, zbog čega se taj dan i posti.
Te noći i Petar se tri puta odrekao Hrista, iako je prethodno tvrdio da će umreti uz njega. Ovi događaji pokazuju ljudsku slabost, ali i božansku snagu praštanja.
Na Veliki četvrtak u pravoslavnim hramovima širom sveta služi se liturgija Svetog Vasilija Velikog, a vernici koji su postili na vodi pristupaju pričešću – uzimajući osvećeni hleb i vino, simbole Hristovog tela i krvi.
U sedištima autokefalnih pravoslavnih crkava osvećuje se Sveto miro, a pripremaju se i darovi za bolesnike – sveti darovi koji se čuvaju tokom cele godine.
Umesto uobičajenih pesama, peva se „Večeri tvojeja tajnija“, molitva pred pričešće.
U večernjim satima služi se veliko bdenije, tokom kog se čitaju Dvanaest strasnih jevanđelja – opisi Hristovih stradanja. U nekim saborima, naročito u Jerusalimu, izvodi se i čin omivanja nogu, u spomen na Isusovo delo iz ljubavi prema bližnjima.
Ovaj čin se u Srpskoj pravoslavnoj crkvi praktikuje još od 14. veka, prema Tipiku srpskog arhiepiskopa Nikodima, a obnovljen je i u Karlovačkoj mitropoliji od strane mitropolita Pavla Nenadovića.
Veliki četvrtak nas podseća na temeljne vrednosti hrišćanstva – ljubav, služenje, praštanje i večni život kroz pričešće. Vernici širom sveta danas se mole u tišini, pripremajući se za dolazak Vaskrsa, najvećeg hrišćanskog praznika.
