Hrišćani širom sveta danas proslavljaju Uskrs – praznik koji simbolizuje pobedu života nad smrću.
Uskrs je najveći hrišćanski praznik jer suština hrišćanskog učenja označava Hristovo vaskrsnuće iz mrtvih, kao pobede vere i života nad smrću.
Na Uskrs se skidaju oltarske dveri da bi se time pokazalo da je Isus Hristos, po crkvenom učenju, uskrsnućem pobedio smrt i otvorio rajska vrata.
Uskrs ili Vaskrs (стсл. въскръсъ, ređe i donekle arh. Veligdan) najveći je hrišćanski (crkveni) praznik kojim se proslavlja Isusov povratak u život — vaskrsenje. Po hrišćanskom verovanju, to se desilo trećeg dana posle njegove smrti, uključujući i dan smrti: tj. prve nedelje posle Velikog petka. To je pokretni praznik i praznuje se posle jevrejske Pashe (hebr. pessach) u prvu nedelju posle punog meseca, koji pada na sam dan prolećne ravnodnevnice, ili neposredno posle nje. Kod istočnih hrišćana, Uskrs najranije može da padne 4. aprila, a najkasnije 8. maja, a kod zapadnih hrišćana uvek pada između 22. marta i 25. aprila.
Iz istorijskih razloga (da datum Vaskrsa za sve pravoslavce određuje Jerusalimska pravoslavna crkva, koja se i dalje drži Julijanskog kalendara), i crkve koje inače koriste Gregorijanski kalendar, kao što su Grčka, Rumunska i dr. slave Vaskrs po Pravoslavnoj pashaliji (način određivanja datuma praznovanja Vaskrsa), i nema veze ni sa Julijanskim ni sa Gregorijanskim kalendarom.
Ljudi se za ovaj praznik pozdravljaju sa: „Hristos vaskrese“ i „Vaistinu vaskrese“.
Na prvom Vaseljenskom saboru, u Nikeji 325. godine, odlučeno je da se Uskrs svuda praznuje istog dana, pošto se ispune tri uslova: posle prolećne ravnodnevice, prve nedelje posle jevrejske Pashe i posle prvog punog meseca.
Uskrs je pokretan praznik. Uvek se vezuje samo za nedelju i može „pasti“ u razmaku od 35 dana – od 4. aprila do 8. maja po starom, julijanskom kalendaru, odnosno od 22. marta do 25. aprila po novom, gregorijanskom računanju vremena.
Komentari
Pravila komentarisanja
Molimo vas da komentari budu vezani za temu teksta i napisani pristojno. Redakcija Svrljiških novina može skratiti ili ne objaviti komentare koji sadrže uvrede, pretnje, govor mržnje, osvrte na privatni život, nepristojan rečnik, rasne ili nacionalne uvrede, kao i sadržaj koji krši zakon.
Komentare pisane isključivo velikim slovima, ponavljanja i linkove ka drugim sajtovima možemo odbiti bez dodatnog obrazloženja. Stavovi izneti u komentarima predstavljaju mišljenje autora komentara i ne odražavaju nužno stav redakcije Svrljiških novina.
Slanjem komentara potvrđujete da prihvatate ova pravila. Za pitanja i prijave možete nam se obratiti preko kontakt stranice.