Velika subota u narodu je poznata i kao strasna, zavalita ili dugačka subota, što ukazuje na duge Hristove muke na raspeću. Ovi nazivi kroz vekove podsećaju vernike na značaj dobrih dela, solidarnosti i pažnje prema drugima, kao temeljnih vrednosti zajednice.
Iako je obeležena tišinom i molitvom, Velika subota je i dan intenzivnih priprema za Vaskrs. U domovima se završavaju svi poslovi – sprema se i čisti kuća, priprema praznična trpeza i odeća, dok se u ranim jutarnjim satima, pre izlaska sunca, tradicionalno farbaju uskršnja jaja.
Običaji se razlikuju od kraja do kraja, pa se tako u Homolju mesi tradicionalni „vaskršnjak“, ukrašen bosiljkom, dok se u jugoistočnom Banatu pripremaju posebni kolačići koji se nakon bdenja nose na groblje, prelivaju vinom i kade.
Velika subota predstavlja trenutak prelaza iz tuge u radost, podsećajući vernike na značaj vere, strpljenja i nade, u iščekivanju Vaskrsa – praznika koji simbolizuje pobedu života nad smrću.
Komentari
Pravila komentarisanja
Molimo vas da komentari budu vezani za temu teksta i napisani pristojno. Redakcija Svrljiških novina može skratiti ili ne objaviti komentare koji sadrže uvrede, pretnje, govor mržnje, osvrte na privatni život, nepristojan rečnik, rasne ili nacionalne uvrede, kao i sadržaj koji krši zakon.
Komentare pisane isključivo velikim slovima, ponavljanja i linkove ka drugim sajtovima možemo odbiti bez dodatnog obrazloženja. Stavovi izneti u komentarima predstavljaju mišljenje autora komentara i ne odražavaju nužno stav redakcije Svrljiških novina.
Slanjem komentara potvrđujete da prihvatate ova pravila. Za pitanja i prijave možete nam se obratiti preko kontakt stranice.