Bogojavljenje je hrišćanski praznik koje slavi otkrovenje Boga Sina kao ovaploćenog u Isusu Hristu.
Slavi se 6. januara, odnosno 19. januara kod crkava koje se drže julijanskog kalendara.
Zapadni hrišćani uglavnom slave (ali ne i isključivo) posetu trojice mudraca mladom Isusu, i Isusovu fizičku pojavu pred inovernicima. Istočne crkve, dan pre Bogojavljenja slave krštenje Isusovo, koje je obavio Jovan Krstitelj u reci Jordan, koje se obeležava objava svetu da je on Sin božji.
Bogojavljenje je jedan od petnaest najvećih hrišćanskih praznika.
Po hrišćanskom verovanju, 30. godine naše ere Isus Hristos je kao drvodelja živeo sa svojom majkom Marijom i njenim mužem Josifom, a tada u svojoj tridesetoj godini pozvao je Jovana Preteču da ga krsti u reci Jordan.
Po Bibliji, odmah po krštenju, a ono je obavljeno tri puta porinjanjem u vodu, otvorilo se nebo i začuo se glas Boga Oca koji je objavio da je Isus sin njegov, a tada na rame Isusa slete Sveti Duh u obličju goluba. Ovim krštenjem je Isus označio početak svoje misije i propovedi.
NARODNI OBIČAJI
Kod Srba se od davnina Bogojavljanje slavi veoma živopisno.
Veruje se da se na taj dan, u ponoć, otvaraju nebesa i da se tada svaka želja može ispuniti. Bogojavljanjem se završava božićno svetkovanje, pa su u nekim krajevima Srbije, do ovog dana išle povorke koledera ili korinđaša, kao i vertepaša i vodičara. U narodu se ovaj dan zove još i Vodice ili Vodokršće upravo po imenu povorke. Na ovaj dan se osvećuje voda za koju se veruje da je lekovita i čudotvorna i naziva se bogojavljanska voda.
(Delovi teksta preuzeti sa sajta slobodne enciklopedije Wikipedija)
