Intervju

Marko Petrović, diplomirani inženjer zaštite životne sredine na čelu UG ,,Eko-budućnost“

Problem zaštite životne sredine je na lokalnom ali i na globalnom nivou. Kakav će biti u budućnosti odnosno kod budućih generacija zavisi od sadašnjih.

Marko Petrović, privatna arhiva
Marko Petrović, privatna arhiva

Udruženje „Eko-budućnost“ osnovali ste sa ciljem?

Naše ekološko udruženje Eko-budućnost organizovano je sa jednim glavnim ciljem, a to je zaštita životne sredine u Svrljigu. Pod tom zaštitom podrazumeva se edukacija dece, omladine, ljudi na selu, sanacija divljih deponija, ukazivanje na neke moguće degradacije životne sredine u budućnost…

Kako da zaštitimo životnu sredinu?

Životnu sredinu možemo da zaštitimo podizanjem svesti ne samo ljudima u gradu već i ljudima koji su na selu. Danas se susrećemo sa jednim glavnim problemom a to su deponije kako u gradskom tako i u seoskom naselju. Prvi zadatak je edukacija a onda taj praktični deo uklanjanja deponije. Uklanjanjem tih divljih deponija u velikoj meri sprečavamo degradaciju životne sredine ali pored te sanacije moramo obezbediti mesto za odlaganje odpada, bez tog predviđenog mesta mi primoravamo ljude da stvaraju nove deponije. Jedino tako možemo zaštititi životnu sredinu.

Zašto je boravak u prirodi važan?

Čovek je oduvek bio povezan sa prirodom i naravno svi se bolje osećamo kada smo napolju prijatnije nam je. Čovek u velikoj meri živi nekim drugačijim životom dosta je rasterećeniji kad je u kontaktu sa prirodom, pored reke, na nekoj planini… Imamo nešto što nas relaksira kada dođemo u kontakt sa prirodom i zbog toga moramo da je štitimo.

Šta je ekološka svest i da li je građanji poseduju kako bi zaštitili prirodu, sebe i životnu sredinu?

Ekološka svest je kritičko razmišljanje o životnoj sredini, kako je štitimo, šta treba da uradimo da je poboljšamo i naravno tu su neka osnovna saznanja o životnoj sredini. Što se Svrljiga tiče, u okviru našeg udruženja, imali smo nekoliko edukacija na temu zaštita životne sredine sa vrtićem i osnovnom školom gde deca učestvuju u toj debati kada se postavi to pitanje. Deca su u potpunosti svesna i znaju šta je žvotna sredina žele da sarađuju i uvek postave neka pitanja na koja i stariji treba da obrate pažnju. Deca znaju kako da odvajaju otpad, znaju gde ide parip a gde ide staklo, znaju da ne treba neka guma od automobila da završi u reku, a nama postavljaju pitanja zbog čega je ta guma tu došla i zbog čega je taj papir na ulici i zbog čega je flaša negde bačena. Deca dosta razmišljaju i brzo uče, što se starijih tiče kod njih to ide malo teže jer oni na neki način više kritikuju ali i sarađuju.

Kakve su implikacije na životnu sredinu ukoliko se ne vodi računa o adekvatnom deponovanju otpada?

Svaki otpad koji završi u životnu sredinu u velikoj meri degradira tu životnu sredinu. Tu se ne govori o nekom organskom otpadu jer on odmah istruli i nestane kroz nekoliko dana do nekoliko nedelja. Glavni problem je plastični otpad, pored toga ima dosta i metalnog otpada. Problem je u separaciji što niko ne radi razvrstavanje opada. Što se tiče zaštite životne sredine na višem nivou trebalo bi da se poboljša.

Da li imamo problema oko otpada i obima zagađenja?

Što se tiče otpada imamo problema, a cilj udruženja jeste rešavanje tih divljih deponija prvenstveno kategorisanje seoskim naseljima kao što su Crnoljevica, Beloinje, Drajinac, Lalinac, zatim Niševac, Prekonoga, Labukovo, Popšica to su ona naselja koja imaju prednost, deponije moramo da uklonimo iz tih naselja ona su turistička destinacija. U velikoj meri lokalna samouprava  pomaže jer od njih dobijamo sredstava koja utrošimo za nabavku opreme za rad. Što se zaštite vazduha tiče danas je najveći problem zaštita vazduha u Beogradu, Nišu i na vestima to čujemo. U Svrljigu najveći problem jesu ložišta iz domaćinstva koja generišu određenu količinu ugljen-dioksida samim tim i degradiraju vazduh. Što se vode tiče od strane lokalne samouprave biće sproveden jedan projekat izgradnje postojenje za prečišćavanje otpadnih voda koja će u velikoj meri da dovede do poboljšanja stanja kvaliteta Timoka.

Koliko su ekološke kampanje podigle svest građana  o zaštiti životne sredine?

Sama ekološka kampanja na lokalnom nivou je prihvaćena, edukovali smo koliko smo mogli a imamo i veći plan gde ćemo da obuhvatimo i seoska stanovništva da ih edukujemo kako sprečiti degradaciju životne sredine.

Aktivnosti udruženja za 2021. godinu?

Što se tiče projekta oni su planirani početkom aprila. Radimo  prvo edukacije sa vrtićem, sa osnovnom i srednjom školom,  u okviru tih predavanja osmislili smo neke radionice gde ćemo ubaciti srednju školu, cilj je da učenici kažu šta je problem, gde vide problem u Svrljigu i koje je njihovo kritičko razmišljanje. Pored toga, organizovaćemo jednu sadnju sadnica koja će obuhvatiti osnovnu i srednju školu, potom sadnju cveća sa vrtićem, a preko leta planiraju se čišćenje deponija u kategorisanim naseljima i godinu bi trebalo da završimo ponovnom edukacijom.

Komentar

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *