Možda niste znali

U podnožju najvišeg vrha na Svrljiškim planinama odgajena čuvena svrljiška ovca

Ukupan broj pregleda:

Zeleni vrh je najviši vrh (1.334m) na Svrljiškim planinama.

Požar koji je zahvatio Svrljiške planine, foto: M. Miladinović
Požar koji je zahvatio Svrljiške planine, foto: M. Miladinović

Veoma mali broj ljudi zna da je na Zelenom vrhu bila najveća baza svrljiških partizana, za vreme Drugog svetskog rata.

Ova planina veoma je privlačna za planinare, a u podnožju nje ranije su se nalazili bogati pašnjaci na kojima je, po rečima meštana svrljiškog sela Gulijan, odgajena čuvena svrljiška ovca. 

Ovca Milica

Svrljiška rasa ovaca predstavlja blago jugoistočne Srbije. Skromni zahtevi uzgoja i odlični proizvodni rezultati razlozi su za čuvanje ove jugoistočne, odnosno svrljiške lepotice.

Svrljiška ovca (svrljiška pramenka) ili gulijanska ovca je domaća autohtona rasa ovaca, stvorena u Svrljigu. Gaji se uglavnom na području jugoistočne Srbije, gde je i najrašireniji soj pramenke. I pored zadovoljavajućih proizvodnih rezultata, izvan ovog područja uzgajanja rasa se nije značajnije širila.

Svrljiške planine, foto: Google
Svrljiške planine, foto: Google

Svrljiške planine predstavljaju planinski venac koji se pruža teritorijama opština Svrljig, Bela Palanka, Niška Banja, Pantelej (Grad Niš). Obuhvataju površinu od 430 km². Zajedno sa Kalafatom čine severni i severoistočni obod Niške kotline.

Svrljiške planine ograničene su Svrljiškim Timokom na severu, Sićevačkom klisurom na jugu, Trgoviškim Timokom na istoku i Niškom kotlinom na zapadu.

Tipično krečnjačko bilo izdiže se do visine od 1.334 m, što je visina Zelenog vrha, najvišeg vrha ovih planine, koji se izdiže nad selom Gulijanom.

Na Zelenom vrhu nalaze se još dve visoke kote (1273 i 1271 m).

Kada govorimo o planinskim vencima neizbežno je pomenuti Crni vrh (1270 metara), iznad sela Lozan, Pleš (1267 metara), iznad sela Beloinje, Ulanac (1191 metar), iznad sela Periš, Golemi kamen (1173 metra)…

Svrljiške planine karakteristične su po velikom broju vrela i izvora kao što su: Beloinjsko vrelo, Studenac, Prekonoško vrelo, Crnoljevačko, Okrugličko, Krupačko itd.

Komentar

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *