Danas je počela nova školska godina, a u prvi razred u Svrljigu upisalo se 80 đaka prvaka.
Tim povodom, danas je u sali Osnovne škole ”Dobrila Stambolić” organizovan svečani prijem uz pozdravnu reč direktora Saše Golubovića, predsednice opštine Svrljig Jelene Trifunović i predstavom dobrodošlice starijih učenika ove škole.
U prvi razred upisano je 80 učenika, od kojih 60 pohađa nastavu u matičnoj školi u Svrljigu.
Opština Svrljig će i ove godine, kao i proteklih, pružiti novčanu pomoć roditeljima dece koja su pošla u prvi razred u visini od po 5000 dinara za kupovinu neophodnog školskog pribora.
Svim učenicima želim uspešnu školsku godinu, poručila je predsednica opštine Jelena Trifunović.
Trifunovićeva je iskoristila priliku i pozvala sve roditelje da dođu u ponedeljak, 4. septembra, u 10 časova u sali Osnovne škole kako bi im predstavnici lokalne samouprave i škole uručili vaučere za kupovinu školskog pribora.
Prisutnim roditeljima i deci obratio se i direktor ove obrazovne ustanove profesor Saša Golubović.
7 Komentara
Da li ovo znači da će prvi razred imati samo dva odeljenja???
Dve decenije propadanja Svrljiga stigle su na naplatu. Žao mi je što će ovo prvo da osete viškovi nastavnika i radnika osnovne škole.
Imaće tri odeljenja
Ne, u Svrljigu će biti 3 odeljenja po 20 učenika, a ostalih 20 učenika će pohađati škole u 10 sela.
СУПЕР!!!
Одложили смо пропаст још годину дана.
Pitanje za predsedniku opštine Svrljig,gde su Vam deca? Podeliste veliku novčanu pomoć mladim bračnim parovima a dece nema. Kako i da ih ima na broju, kada ste delili kom ste hteli pa čak i mladim bračnim parovima koji su prijavljeni na teritoriji opštine Svrljig a oni žive na stranu.Treba ispitati do detalja ovu stvar a odgovorne kazniti.
Nema dece zato sto nema mladih u Svrljigu. Nazalost svi su otisli trbuhom za kruhom, ostali samo penzioneri jer mladi nema gde da rade. Ima mozda kod privatnika, ali ko je lud da radi za 15-20.000 din. Strasno!i Zalosno!
naravno, ko je lud kad se socijala isto tolika deli i šakom i kapom. Lenji su i bez ideja, nazovimo stvari pravim imenom. Pa samo travke da beru, može da se razbijaju od novca, ali ne sme da im padne čin slučajno da se zamuče. Ne može niko da sam oformi nešto kreativno i zarađuje, a toliko primera ima da može? Lenji smo, nekulturni, aljkavi i jedina zemlja gde su kafane i kafići puni radnim danima u radno vreme, gde se u solidnim kolima uglavnom vozi sve po jedan-dva čoveka, gde je sramota raditi neke poslove, ići pešice ili biciklom, a toliko toga oko nas imamo neiskorišćenog. Kako Milan “Cheleba” radi? Kako travari rade, pečurkari, voćari, pčelari, kako tekstilci i tapetari privatno rade? Mani ove što jedu leba na budžetu, a polupismeni su, u se i u svoje kljuse. Može, ali neće i nije do zemlje, do nas je.