Niševačka klisura se prostire uz svrljiški Timok i jedan je od najzanimljivijih kraških predela Srbije. Klisura se nalazi na samo 6 kilometara od Svrljiga.
Niševac je veoma bogat turističkim potencijalima, a pored banjice koju često posećuju mnogi turisti, meštani ovog sela mogu se pohvaliti i kotlovima koji se nalaze bukvalno uklesani u stenama, kao i čuvenoj niševačkoj klisuri koja je po svom izgledu jedinstvena u ovom delu Srbje.
Naime u antičko vreme u ataru Niševca se nalazio i Timakum Majus (Timacum Maius) koji je bio smešten na velikom rimskom putu Lisijus – Nais – Racijarija, kako su se zvali današnji Lješ u Albaniji, Niš u Srbiji i Arčer u Bugarskoj.
Tvrđava na stenama iznad Niševačke klisure je motrila na saobraćajnicu koja je spajala Nišku kotlinu s Podunavljem, što ovom kraju i samom pogledu daje posebnu čar.
U vreme Milana Obrenovića isplanirana je pruga kroz Niševačku klisuru, tuneli su probijeni tek u 20. veku, a veliki naučnik Milutin Milanković projektovao je čudesne mostove preko ponora kojim teče Timok.
Vredno je znati da je Svrljiška kotlina jedna od najmarkantnijih poprečnih kotlina u karpatsko balkanskom luku istočne Srbije i kao takva predstavlja posebnu predeonu celinu. Obuhvata pretežni deo sliva Svrljiškog Timoka, leve sastavnice Belog Timoka i leži između planinskog venca Svrljiških planina (Zeleni vrh 1334 m) na jugu, ogranka Paješkog kamena (1074 m), na istoku, planine Tresibabe (786 m) na severu i Kalafata i njegovih ogranaka (839 m) na zapadu.
Na severozapadu je ograničena predelom Golak, na severu knjaževačkom kotlinom, na istoku Zaglavkom, na jugoistoku Belopalanačkim Budžakom, na jugu Belopalanačkom kotlinom, a zatim oblašću Sićevačke klisure, Niškom i Aleksinačkom kotlinom, na jugu i jugozapadu.
(Ovaj prilog/tekst je deo projekta ‚‚Turizam i prirodna bogatstva Svrljiga” koji je sufinansiran iz javnih sredstava Opštine Svrljig, a ima za cilj da u skladu sa Zakonom o javnom informisanju doprinese promociji opštine, turizma, turističkih potencijala i da na najbolji način predstavi sve lepote opštine Svrljig)
One Response
Sumnjam da je turistima mnogo interesantno da gledaju djubre koje pliva ( tj, vajla se po mulju skoro bezvodnog ) Timoka. Dajte, ljudi, kanalizacija dovoljno zagadjuje reku, bar da ne bacamo svakakvo djubre u nju i dozvolite vrbama da kolko, tolko prečiste i zaštite vodu od sunca i vetra. To neko ima fobiju od drveća pa ga sistematski uništavaju i po gradu i pored Timoka..? Tako se i nekonrolisana seča šuma toleriše.