Skoro 80% mladih nije zadovoljno

Okrugli sto na kome su prezentovani rezultati istraživanja o toleranciji mladih i poštovanju ljudskih prava održan je 14. decembra u sali Opštine Svrljig. Organizatori skupa su Društvo za zaštitu i unapređenje mentalnog zdravlja dece i omladine iz Niša i Denizen – Centar za građanski aktivizam Svrljig, i održan je kao deo projekta „Mreža mladih za ljudska prava i toleranciju – Omladinska mreža“ uz podršku Delegacije Evropske unije u Republici Srbiji.

Istraživanje, koje je sprovedeno na uzorku od 300 mladih koji žive na teritoriji opštine Svrljig, je imalo za cilj da definiše probleme sa kojima se mladi susreću u oblasti tolerancije i poštovanja ljudskih prava u svojim sredinama i ukaže na prioritete u rešavanju tih problema.

Pokazalo je da dve trećine mladih u Svrljigu je dovoljno informisano o ljudskim pravima, toleranciji i antidiskriminaciji i te informacije je u najvećem broju slučajeva dobilo preko medija, ali je 45% čulo za rad organizacija koje se bave ljudskim pravima, a tek nešto više od 10% je učestvovalo u njihovom radu.

Polovina ispitanika smatra da su ljudska prava u njihovoj zajednici ugrožena i da postoji diskriminacija pojedinih društvenih grupa, medju kojima su oni prepoznali Rome kao najugroženiju kategoriju, zatim, izbegla i raseljena lica, osobe sa invaliditetom itd. Među ugroženim kategorijama pri vrhu liste su nezaposlena lica i mladi.

Najbolji načini borbe protiv kršenja ljudskih prava i diskriminacije su kažnjavanje onih koji diskriminišu i krše ljudska prava, ali i edukacija u školama i drugim institucijama kao prevencija.

Mladima su poznati slučajevi diskriminacije, a 14% je čak učestvovalo u tome. Najviše predrasuda mladi ispitanici pokazuju prema osobama drugačijeg seksualnog opredeljenja i HIVpozitivnim osobama i ne bi voleli da se druže sa njima, što potvrđuje potrebu za edukacijama iz oblasti ljudskih prava.

Skoro 80% mladih nije zadovoljno životom u Svrljigu, a najčešći razlozi za to su nedostatak radnih mesta i sportskih terena, dok je na trećem mestu odsustvo zabavnih i kulturnih sadržaja. Oko 90% njih ne participira u životu zajednice, a tek 10% je uključeno u neke aktivnosti na rešavanju problema. Od onih koji ne participiraju, skoro 30% bi se uključilo u rad neke organizacije ili kroz seminare, radionice, akcije, itd.

Na osnovu rezultata istraživanja u Svrljigu, može se zaključiti da je ubedljivo najveći problem mladih nedostatak radnih mesta i sportskih terena, što je i razumljivo obzirom na nizak stepen ekonomske razvijenosti privrede i opštine u celini, zbog čega je slaba i infrastruktura namenjena mladjoj populaciji. U takvom ekonomskom okruženju ugroženost pojedinih grupa, još više dolazi do izražaja i dovodi do većeg stepena diskriminacije.

Pošto se ekonomska pitanja ne mogu brzo rešiti, ostaje mesta za preventivno delovanje i zagovaranje za poboljšanje uslova života kroz izgradnju infrastrukture i stvaranja mogućnosti za veće zapošljavanje mladih, posebno Roma, raseljenih lica i osoba sa invaliditetom.

Takođe, istraživanje je trebalo da pomogne u izboru problema (oblasti) kojima će se mladi baviti na lokalnim akcijama i za koje će tražiti rešenja u svojim zajednicama.

Mladi koji su učestvovali na okruglom stolu su kao prioritetne oblasti daljeg delovanja i osmišljavanja lokalne akcije prepoznali:

·         Mini sajam zapošljavanja u saradnji sa lokalnim biznis sektorom i Nacionalnom službom za zapošnjavanje;

·         Upotpunjavanje kulturnih sadržaj povratkom u bioskopsku salu, gde bi u skladu sa rezultatima istraživanja mogli da se emitiju filmovi o ljudkim pravima i ostali ciklusi filmova;

·         Grupa mladih iz srednje škole je zainteresovana za pokretanje dramske sekcije koja bi programski mogla da se bavi promovisanjem tolerancije i različitosti;

·         Organizovanje sportskih dešavanja koji promovišu toleranciju; i

·         Organizovati seminare, radionice i tribine u školama i organizacija građanskog društva kao preventivne aktivnosti.