Srpska pravoslavna crkva i vernici danas, 14. oktobra, obeležavaju Pokrov Presvete Bogorodice, praznik koji simbolizuje zaštitu, utehu i molitvenu brigu Majke Božje za vernike. U narodu je poznat i kao Pokrovice, a posebno ga poštuju žene, koje se mole za zdravlje, porodični mir i potomstvo.
Prema crkvenom predanju, praznik je ustanovljen u znak sećanja na događaj iz 10. veka u Carigradu. Tokom molitve u Vlahernskom hramu, Presveta Bogorodica javila se okupljenim vernicima i raširila svoj pokrov iznad njih, što se u pravoslavnoj tradiciji tumači kao simbol njene zaštite i zastupništva pred Bogom.
Šta se prema narodnom verovanju ne radi na Pokrov?
Za ovaj praznik vezuju se brojni običaji koji se razlikuju od kraja do kraja. Prema narodnom verovanju, na Pokrov Presvete Bogorodice trebalo bi izbegavati teške fizičke poslove i vreme posvetiti porodici, molitvi i miru u domu.
U pojedinim krajevima smatra se da na ovaj dan ne bi trebalo:
- Obavljati teške fizičke poslove i nositi veliki teret.
- Prati veš i raditi sa vunom i tkaninom.
- Započinjati nove poslove, već završiti ono što je ranije započeto.
- Ulaziti u svađe, psovati i ogovarati druge.
Ovi običaji deo su narodne tradicije i ne predstavljaju univerzalne crkvene zabrane. Vernici praznik obeležavaju odlaskom u crkvu, prisustvovanjem liturgiji i molitvom za zdravlje i blagostanje svojih najbližih.
Zašto se žene posebno mole na ovaj dan?
Pokrov Presvete Bogorodice u narodnoj pobožnosti posebno je značajan za žene, majke i devojke. Mnoge se na ovaj dan mole za zdravlje porodice, sreću u braku, potomstvo i zaštitu dece.
U pojedinim sredinama sačuvano je i verovanje da se devojke mole Bogorodici za sreću u budućem braku, dok se majke posebno mole za zdravlje i dobrobit svoje dece.
Praznik koji podseća na veru i porodični mir
Pokrov Presvete Bogorodice vernicima je podsetnik na značaj vere, nade, praštanja i brige o bližnjima. Simbol pokrova predstavlja duhovnu zaštitu i utehu, a praznični običaji podstiču ljude da zastanu u svakodnevnim obavezama i više pažnje posvete porodici i molitvi.
Narodni običaji razlikuju se među krajevima, ali poruka praznika ostaje ista – negovanje mira, dobrote i međusobnog razumevanja.
Komentari
Pravila komentarisanja
Molimo vas da komentari budu vezani za temu teksta i napisani pristojno. Redakcija Svrljiških novina može skratiti ili ne objaviti komentare koji sadrže uvrede, pretnje, govor mržnje, osvrte na privatni život, nepristojan rečnik, rasne ili nacionalne uvrede, kao i sadržaj koji krši zakon.
Komentare pisane isključivo velikim slovima, ponavljanja i linkove ka drugim sajtovima možemo odbiti bez dodatnog obrazloženja. Stavovi izneti u komentarima predstavljaju mišljenje autora komentara i ne odražavaju nužno stav redakcije Svrljiških novina.
Slanjem komentara potvrđujete da prihvatate ova pravila. Za pitanja i prijave možete nam se obratiti preko kontakt stranice.