Danas je u Svrljigu održana komemoracija povodom smrti Tomislava Savića Kečera, na kojoj su prisustvovali brojni građani, rodbina, prijatelji i saradnici.
U atmosferi tuge i poštovanja, okupljeni su se oprostili od jednog od najpoznatijih i najvoljenijih ljudi ovog kraja.
Tomislav Savić Kečer ostavio je neizbrisiv trag u zajednici, a njegov odlazak predstavlja veliki gubitak za sve koji su ga poznavali.
Tomislav Savić Kečer (1957–2024)
Rođen 9. oktobra 1957. godine u Svrljigu, Tomislav Savić, poznatiji kao Toma Kečer, bio je čovek čija su strast i predanost obeležili svaki aspekt njegovog života. Njegovo detinjstvo i mladost u Svrljigu, kao i školovanje u Medicinskoj školi u Nišu, na smeru zubni tehničar, samo su početak jedne bogate životne priče. Bio je zdravstveni radnik u Domu zdravlja Svrljig, gde je dočekao penziju, ali je Toma i pre toga bio prepoznat kao osoba od izuzetnog značaja za svoju zajednicu.
Toma je još u školskim danima pronašao svoju ljubav prema sportu, posebno rukometu, u kojem je briljirao. Sa timom Medicinske škole postao je prvak Grada Niša i Srbije, a kasnije je kao član Rukometnog kluba „Progres“ iz Svrljiga ostavio neizbrisiv trag. Njegova posvećenost rukometu bila je nagrađena priznanjem Jugoslovenskog olimpijskog komiteta – „Nada Olimpijskih igara 1976. godine“. Dobitnik je priznanja za izuzetan rad i zalaganje Medicinske škole ,,Dr Milenko Hadžić” u Nišu.
Njegov sportski duh, fer-plej i brojna priznanja uvek su ga izdvajali, a osim rukometa, voleo je i fudbal, osvajajući najstariji Julski turnir, danas Vidovdanski turnir, u malom fudbalu. Kasnije je bio i direktor ovog turnira, 2003. godine.
Ipak, Tomina strast nije bila vezana samo za sport. Njegova ljubav prema muzici bila je neodvojivi deo njegove ličnosti. Čovek koji je znao da svira gitaru sa 12 žica, uvek je donosio radost pesmom i druženjem, gde god da se našao. Bio je jedan od onih ljudi koji su sa lakoćom okupljali ljude oko sebe, bilo kroz muziku, sport ili društveni angažman.
Kao omladinski lider, Toma je postao predsednik omladine Svrljiga, a ubrzo i predsednik mladih Niškog regiona. Njegova vizija i energija omogućili su mladima da kroz Ferijalni savez putuju i upoznaju svet. Kao osnivač i prvi načelnik Odreda izviđača „Dr Milenko Hadžić“ u Svrljigu, Toma je generacijama prenosio ljubav prema prirodi, zajedništvu i kolektivnom duhu. Njegov rad u izviđačkoj organizaciji doneo mu je mnoga priznanja, uključujući „Srebrni javorov list sa zracima“.
Toma je bio i pionir u organizovanju radnih akcija. Kao komandant čuvene radne akcije „Lora – Drajinac 84“ i koordinator najveće radne akcije u bivšoj Jugoslaviji, „ORA Niš“, pokazao je kako se kolektivni rad može pretvoriti u nešto veliko i trajno. Osim toga, bio je osnivač prve turističke organizacije u Svrljigu i mnogih manifestacija koje su oplemenile život zajednice, poput „Karavana džipova“.
Na političkom planu, Toma je bio neumorni borac za demokratiju. Kao osnivač „Nove demokratije“ i šef DOS-a za Svrljig, uvek je verovao da politika treba da ujedinjuje ljude, a ne da ih razdvaja. Njegova politička filozofija temeljila se na ideji slobode mišljenja, govora i delovanja, uvek sa ciljem da demokratija bude dostupna svima.
Toma je bio prijatelj mnogima, omiljen i poštovan u svom rodnom gradu. Njegov gubitak je veliki, ne samo za porodicu i prijatelje, već i za celokupnu zajednicu Svrljiga. Iako nas je napustio, njegov duh, trud i dela ostaće zauvek urezani u srcima onih koji su imali čast da ga poznaju.
Večna mu slava i hvala.
