Srpska pravoslavna crkva i vernici slave praznik posvećen Prepodobnoj mati Paraskevi, u narodu poznat kao Sveta Petka. Ovoj svetiteljki, vernici se obraćaju molitvom za pomoć i spas od bolesti i drugih životnih nevolja.
Sveta Petka je rođena u Epivatu, kod grada Kalikratije u Maloj Aziji, pri kraju 10. ili početkom 11. veka.
Poticala je iz imućne i pobožne porodice. Zamonašila se posle smrti roditelja u crkvi Svete Sofije u Carigradu, gde je dobila ime Paraskeva.
Prema predanju, mnoge godine provela je u pustinji, u postu i molitvi i usamljeničkom životu. Predanje dalje kaže da joj se u snu javio anđeo i uputio u otadžbinu da širi veru Hristovu. Zato se Sveta Petka na ikonama predstavlja u monaškoj odeći, sa krstom u ruci.
Na njenom grobu, kaže legenda, događala su se čuda. Bugarski car Jovan Asen 1238. godine, prema jednima je oteo, a prema drugima jednostavno preneo mošti svete Paraskeve u svoj prestoni grad Trnovo.
Kad su Turci osvojili Bugarsku, mošti su prenete, po zapovesti sultana Bajazita, u moldavski grad Jaši.
Kneginja Milica uspela je 1396. da izmoli svetiteljkine mošti i sahrani ih u crkvi Ružici, na Kalemegdanu.
Sultan Sulejman Drugi preneo je mošti svete Paraskeve 1521. godine u Carigrad.
Konačno, 1641. carigradski patrijarh Partenije poklonio je mošti moldavskom knezu Vasiliju Lupulu koji ih je preneo u Jaši i položio u Crkvu Sveta tri jerarha, gde su i danas.
Sveta Petka smatra se zaštitnicom žena, bolesnih i siromašnih.
Vernici joj se često mole za pomoć i spas od bolesti i drugih životnih nevolja. Poštuju je i neki nehrišćanski narodi na istoku.
Pored hramova ove svetice, često se nalaze izvori vode koja leči sve koji je uzimaju sa verom u Boga i ljubavlju prema ovoj svetiteljki.
