Istraživanje Ministarstva za evropske integracije Vlade Republike Srbije o odnosu građana Srbije prema Evropskoj uniji pokazalo je da članstvo u EU podržava 57 odsto naših građana, što je najbolji rezultat u poslednjih pet godina.
Ako bi referendum bio raspisan sutra, 57 odsto građana glasalo bi za ulazak zemlje u EU, što je osam odsto više u odnosu na prošlu godinu, 30 odsto njih bi bilo protiv, uz smanjen broj neopredeljenih na 12 odsto, rezultat je istraživanja sprovedenog krajem jula i početkom avgusta.
Ministarka za evropske integracije Jadranka Joksimović navela je da to pokazuje da je naše društvo ipak fokusirano na budućnost i na ono što su kvalitetne reforme.
Joksimović je ocenila da 57 odsto podrške procesu jasno govori o racionalnom odnosu građana prema EU i u prilog vladine politike pristupanja EU i reformama koje se na tom putu sprovode.
Najviše građana – 83 odsto navodi da bi reforme trebalo sprovoditi zbog stvaranja bolje Srbije, a ne zato što su uslov za članstvo.
Prema njenim rečima, taj podatak je možda još značajniji, jer znači da postoji veoma realan sud javnosti o tome da Srbija mora da se menja pre svega zbog sebe i dobrobiti svojih građana, a ne samo zbog pristupanja Uniji.
Ona je istakla da je važno to što građani uvažavaju realnost u sagledavanju svih elemenata politike proširenja, kako pozitivnih i onih na koje radom možemo da utičemo, tako i ukupni širi politički kontekst – krizu izazvanu aktuelnom pandemijom, prelazak na novu metodologiju pregovora o članstvu, kao i započetu debatu u samoj Uniji o sopstvenoj budućnosti, politiku migracija.
Pristup Vlade Srbije je u potpunosti u skladu sa porukama evropskih partnera da je važno da očekivanja građana budu u saglasju sa stvarnošću, uz jasnu evropsku perspektivu, kao i usmerena na koristi koje od tog procesa mogu da imaju i pre samog članstva u Uniji.
Kada je reč o vidljivosti projekata koje je EU finansirala, 50 odsto zna za bar jedan takav projekat, najviše u oblasti zaštite životne sredine 21 odsto, poljoprivrede i zdravstva 11 odsto, obrazovanja, nauke i inovacija 10, te reforme javne uprave sedam odsto.
Kao najvećeg davaoca međunarodne razvojne pomoći Srbiji od 2000. godine do danas, građani vide Evropsku uniju.
Čak se 41 odsto ispitanika izjasnilo da zna da je Unija u poslednjih 20 godina najveći donator. Potom, 34 odsto smatra da je to Kina, 11 odsto Rusija, dok po pet odsto građana misli da su to Norveška i Japan.
Gotovo polovina ispitanika – 48 odsto smatra da bi članstvo u EU bilo dobra stvar, 27 odsto ima neutralan stav, dok njih 23 odsto ulazak zemlje u EU vidi kao loše.
Za petinu EU predstavlja više mogućnosti za zapošljavanje, 16 odsto članstvo vidi kao mogućnost da putuju gde god žele unutar EU, a 14 odsto da je to put ka boljoj budućnosti mladih.
Četvrtina anketiranih misli da će pregovori Srbiji doneti bolji život i nova radna mesta, 19 procenata smatra da će biti više administrativnih obaveza, 18 odsto bolji imidž Srbije, 17 procenata da ćemo imati pristup mnogo većim evropskim fondovima, 12 veću bezbednost, dok samo osam procenata ispitanika misli da članstvo neće doneti ništa dobro.
Na pitanje koje reforme imaju najpozitivniji efekat na svakodnevni život, 62 odsto smatra da su to one u zdravstvenom sitemu, 60 u zaštiti životne sedine, 54 u poljoprivredi, 51 u oblasti zaštite potrošača, 50 u borbi protiv korupcije, za 49, odnosno 48 u oblasti javne uprave i ljudskih prava.
Reforme imaju najpozitivniji efekat na pravosuđe po mišljenju 36 odsto građana.
