Miljan Milenković, Akademski slikar

Svaki umetnik ima svoju ličnu poetiku

Ukupan broj pregleda:

Rođen u Svrljigu 15. 2. 1979. godine. Srednju umetničku školu završio u Nišu 1996. godine. Fakultet likovnih umetnosti, odsek slikarstvo, završio je na Fakultetu umetnosti u Zvečanu, na Prištinskom univerzitetu 2003.

Miljan Milenković, foto: M. Stojadinović, Svrljiške novine
Miljan Milenković, foto: M. Stojadinović, Svrljiške novine

Od 2009. godine oformio likovnu radionicu koja se održava u prostorijama Centra za turizam, kulturu i sport Svrljig. Potpredsednik Udruženja mladih umetnika Svrljiga „Timakumus“. Od 2020. godine. radi na sito štampi u firmi „Cameleon“ i kao profesor likovne kulture u Stručnoj školi “Dušan Trivunac Dragoš“ – Svrljig.

Juče je za rubriku ,,Intervju“ sa Akademskim slikarom Miljanom Milenkovićem iz Svrljiga razgovrala novinarka portala ,,Svrljiške novine“ Marijana Stojadinović.

1. Koji su preovlađujući motivi na Vašim slikama?

Najčešće se ističu pejzaži svrljiškog kraja. Tu živim, to me okružuje, pa su ti predeli polazna ideja za slike koje kasnije prenosim na platno. Bitno mi je kako da likovno uobličim i predstavim te motive, kako bi bili estetski lepi, istražujući različite likovne načine. Pored pejzaža radim i portrete i figurativno slikarstvo.

2. Gde pronalazite inspiraciju za slikanje?

Početna inspiracija je iz prirode. Ona je uvek neiscrpni izvor novih ideja, pogotovo priroda mog kraja. Za mene lično važno je da pejzaž koji slikam bude likovno interesantan, odnosno da sadrži neku likovnost, da sadrži univerzalni jezik koji je svima razumljiv. Okružuje me priroda Svrljiga, trudim se da tu prirodu ne prenosim na bukvalni način, da ne bude konkretno prenesena kao što jeste već je na neki svoj način uklapam, menjam i predstavljam onako kako je doživljavam, u boji, atmosferi, različitim slikarskim sredstvima, kako bi nešto uobičajeno dobilo širi smisao.

Miljan Milenković, foto: M. Stojadinović, Svrljiške novine
Miljan Milenković, foto: M. Stojadinović, Svrljiške novine

3. Recite nešto o svojoj likovnoj radionioci

Zbog interesovanja prvenstveno dece školskog uzrasta, ali i ljudi različitih generacija za likovnu umetnost oformio sam radionicu koja traje u kontinuitetu oko 11 godina. Jedna od važnih stavki je da kod dece razvijem dobar ukus. Bavimo se likovnošću, kad oni ostvare dobar ukus za likovno onda će na primer i za muziku, dobar ukus može da utiče na različite sfere života i odraziće se na celokupnu ličnost. Koncept radionice jesu aktuelna dešavanja, odnosno ono što je deci blisko u aktuelnim dešavanjima, a to oni realizuju pored crtanja i slikanja, i različitim kreativnim načinima i materijalima. Važno je da deci  bude interesantno i da su oni fokusirani i da im bude zanimljivo. Najveći uspeh te radinoice je što skoro svake godine nekoliko dece upiše Srednju umetničku školu u Nišu.

4. Šta treba da poseduje svaki umetnik?

Dar, smisao za neku vrstu umetnosti koji će vremenom razvijati, ali pre svega, portebno je da umetnik poseduje talenat. Važno je da razvija taj urođeni dar, osećaj, to je univerzalno za bilo koje zanimanje, ne samo za umetnost. Potrebno je pre svega da imaš osećaj, na primer kuvarica, treba da zna koliko ide kojih sastojaka u tortu, koliko je vremena potrebno, automehaničar mora da ima osećaj za mehaniku. Potreban je dar za početak, ali je presudno lično angažovanje.

5. Koji umetnički pravac je dominantan u Vašem slikarstvu?

Možda Impresionizam. Najviše se ogleda u mojim pejazažima, ne prenosim prirodu doslovno već imam lični doživljaj toga. Impresionisti su prenosili ne bukvalno prirodu već neki doživljaj te prirode. Negde je naglašena boja negde prigušena, nekad je kompozicija smirena, nekad razigrana, to je na neki način poigravanje sa likovnim elementima. Kroz radove ponekad provlačim i elemente geometrije, što je na primer karakteristično za kubizam, tako da je to u suštini mešavina različitih uticaja. Međutim, u današnje vreme retkost je da neki umetnik ima samo jedan pravac u svom radu, ne postoji neki glavni tok na globalnom nivou, koji je svetski aktuelan. Svaki umetnik ima svoju ličnu poetiku, a to ne može da se kanališe i da se kaže „to je taj pravac“, već je to mešavina različitih stilova koji formiraju lični doživljaj tog umetnika.

Akademski slikar Miljan Milenković, foto: M. Stojadinović, Svrljiške novine
Akademski slikar Miljan Milenković, foto: M. Stojadinović, Svrljiške novine

6. Šta biste poručili mladim slikarima?

Oni koji kreću na taj put će imati bogat život, ali bavljenje umetnošću predstavlja neizvesan put. Međutim, zanimanje kao zanimanje je izuzetno lepo i na neki način se celog života igra i traga za lepim, ili suštinom, ili kritikom postojećeg stanja i proširenjem vidika. Ukoliko je to njihov izbor onda bi trebalo da budu istrajni, naročito ako će se time baviti, ali i ako im to bude i sporedna aktivnost, hobi, da budu istrajni. Umetnost podstiče da živite kvalitetnije. Imaćete razvijeniju estetiku ne samo što se slikarstva tiče, na primer imaćete uopšteno drugačiji pristup životu, lepše ćete urediti svoj stan na primer, slušaćete kvalitetnu muziku i tako dalje. Važno je i odobravanje sredine, podsticaj da se  razvije talenat. Umetnost pruža veliki užitak i otkrivanje sopstvene kreativnosti.

7. Zbog čega ste želeli da postanete slikar, šta je najviše uticalo na Vas?

Ni sam do skoro nisam znao, ali sada kad malo bolje razmislim najviše je uticala učiteljica iz škole koja je primetila moj talenat, izdvajala moje radove, ali i radove druge talentovane dece a potom slala na konkurse gde sam dobijao nagrade. Pored podrške roditelja, majke na prvom mestu to me je podstaklo da upišem i završim srednju umetničku školu, a kasnije i fakultet. Imao sam odobravanje porodice, podršku u bilo kom smislu. Zbog svega toga sam krenuo na taj put.

8. Kakav dojam na Vas je ostavila neka od likovnih kolonija na koje ste učestvovali?

Svaka je ostavila neki trag, i svaka je lepa i korisna na svoj način. Ako moram da izaberem neka to bude, međunarodna likovna kolonija “Studenica“ koja se održala  u manastiru Studenica 2017. godine. Tamo sam pored umetnika iz Srbije upoznao i umetnike iz SAD, Belgije, Meksika, Italije, Rusije, Bugarske koji su bili učesnici. Upečatljivo je to što je manastir bio jedan od organizatora i što su prisustvovali slikari iz celog sveta, gde smo od monaha dosta naučili o korenima naše države.Svi su kasnije na svojim delima imali motive iz manastira, kod nekih samo kao početna ideja, kod nekih i prepoznatljivi motivi, kao što je bio slučaj na mojim slikama gde sam predstavio Kraljevu i Bogorodičinu crkvu.

Svaka kolonija ostavi utisak ili neku inspiraciju za kasniji rad i nauči se dosta u susretu sa kolegama slikarima, sa kojima se ostane u kontaktu i dugo posle završetka kolonije. Bio sam učesnik na preko 30 likovnih kolonija, a kao učesnik i organizator naše likovne kolonije u Svrljigu „Ars Timacum“ od samih njenih početaka pre 16 godina.. Učestvovao sam na kolonijama ne samo u Srbiji već i u Bugarskoj i Severnoj Makedoniji.

Umetnost na delu, foto: Marijana Stojadinović, Svrljiške novine
Umetnost na delu, foto: Marijana Stojadinović, Svrljiške novine

Komentar

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *