Dobrilu Stambolić streljali nakon pokušaja bekstva iz logora!

Dobrila Stambolić je Učiteljsku školu završila 1933. godine u Užicu, gde je i postala član SKOJ-a. Službovala je u Beličom srezu (Jagodina, nekadašnje Svetozarevo) i vrlo brzo došla u sukob sa vladajućim režimom. 

Kao već formirani komunista, 1939. godine je premeštena u Svrljiški srez i postavljena za učiteljicu tek otvorene škole u zabačenom selu Gojmanovac.

Iako je imala da se bori sa mnogobrojnim teškoćama i zaostalim shvatanjima meštana, Dobrila je brzo stekla njihovo poverenje. Bila je neumorna u prosvećivanju naroda.

U dugim večerima čitala je omladincima naprednu litareturu, a omladinke učila ručnim radovima i pripremala ih da budu dobre majke.

Odmah se povezala i sa naprednim učiteljima i imala velikog udela u raskrinkavanju politike fašiziranja zemlje.

Po okupaciji aktivno je radila na pripremanju ustanka. Da bi je u tome onemogućili, neprijatelji su je uhapsili i doveli u Svrljig.

Međutim, uz pomoć doktora Milenka Hadžića i grupe aktivista, Dobrila je uspela da pobegne u Niš, zatim Leskovac, a oktobra 1941. stupila je u Babički partizanski odred i postala politički komesar prve čete. Bila je hrabar borac i služila drugima za primer.

Marta 1942. godine četnici su uspeli da je zarobe, iako pod lažnim imenom Dobrila se nije odala, ni u specijalnoj policiji u Nišu, ni u nemačkom logoru na Crvenom Krstu. Tukli su je, mučili, zlostavljali, a ona je uporno ćutala i podnosila sve junački. Krajem oktobra organizovala je, sa još četiri drugarice, bekstvo iz logora.

Dve su uspele, a Dobrillu su ponovo uhvatili, mučili je još dva meseca i krajem decembra streljali.

Gestapovci nisu uspeli da otkriju kko se krije iza lažnog imena “Stana“, iako su osećali da imaju posla sa prekaljanim komunistom.

Ime Dobrile Stambolić danas nosi Osnovna škola u Svrljigu.

Iz knjige “Svrljig i okolina“