Ružić: Od iduće godine platni razredi i pravednije plate

Proces racionalizacije zaposlenih u državnoj upravi i lokalnoj samoupravi se privodi kraju, a radna mesta oko pola miliona zaposlenih biće od 1. januara naredne godine razvrstana u platne razrede, čime će ovaj posao praktično biti priveden kraju, kaže u razgovoru za „Tanjug“ ministar državne uprave i lokalne samouprave Branko Ružić.

Katalog radnih mesta, sa 2.000 postojećih, sveli smo na oko 800 radnih mesta, a sve institucije biće dužne da po Zakonu o platama u javnim službama, koji treba da bude usvojen do kraja meseca, usaglase svoju sistematizaciju sa tim katalogom, napominje Ružić.

„Neko će sigurno reći da nije zadovoljan tim katalogom, kako je urađen. Naravno da ima nekih manjkavosti, ali to je jedan živi organizam koji se apdejtuje i unapređuje svakodnevno“, kaže Ružić.

Objašnjava da novi zakon predviđa obavezu da direktori ustanova usaglase Katalog radnih mesta sa sindikatima, posle čega sledi vrednovanje radnih mesta.

„To znači da u kasnijoj fazi neće biti ista plata medicinske sestre koja radi na šalteru i one koja ima smene u Urgentnom centru“, objašnjava Ružić.

Na pitanje kako ocenjuje kritike sindikata na taj zakon, odgovara da je 70 odsto njihovih primedaba usvojeno i da će one biti deo novog zakona.

„Zato sam imao sedam-osam razgovora sa njima na tu temu i preko 70 procenata rezervi koje su bile u cilju preciziranja nekih odredaba zakona – mi smo usvojili“, objašnjava Ružić.

Cilj novog zakona o platama je, smatra ministar, da se oni koji rade dobro nagrade, a da se oni koji ne rade na taj način motivišu da rade bolje ili, ako je to potrebno, sankcionišu.

„Mislim da svaka novotarija izaziva revolt ili otpor i to je prirodno, naročito kod sindikata koji imaju pravo da zastupaju interese svojih članova“, ističe on.

Međutim, kaže ministar, važno je da se suzbiju, kako kaže, neutemeljene priče poput one da se Zakonom o platama javnih službenika sprečava kolektivno pregovaranje. „Zakonom o platama iz marta ove godine pregovaranje je samo preneto na Socijalno-ekonomski savet“, podseća ministar.

Čitava sledeća godina, objašnjava, biće godina u kojoj će se „zaokružiti sistem u kojem više neće biti situacije u kojoj će povećanje plata zavisiti od agilnosti nadležnog sindikata za tu javnu službu“. Upitan da oceni stanje u budžetima lokalnih samouprava, Ružić kaže da se mnoge opštine i gradovi nalaze u nezavidnom položaju.

„Neke od njih su prezadužene ili imaju deficit“, objašnjava on i napominje da je zato resorno ministarstvo potpisalo sa švajcarskom vladom Sporazum o reformi poreza na imovinu. Na pitanje koliko je tačno gradova i opština u Srbiji prezaduženo, Ružić kaže da jasan podatak o tome ne postoji.

„Nije definisana skala šta znači za određenu lokalnu samoupravu biti prezadužen. Jasan podatak o tome ne postoji“, kaže on i navodi da je reč o nagomilanim dugovima „svih političkih partija koje su nekada, u prethodnih 10-20 godina, rukovodile tim lokalnim samoupravama kupujući socijalni mir“.

Kragujevac se apostrofira kao jedan od najvećih dužnika, ali, kaže, tu su i Novi Sad i Beograd, i objašnjava da je suština u pitanju da li postoje kapaciteti da se ti dugovi vraćaju.

„A kako će se ti dugovi rešiti, biće predmet odluke Vlade“, ističe Ružić.

Odgovarajući na pitanje na koji način će „prisiliti“ lokalne samouprave da se aktivnije uključe u proces digitalizacije, imaju li one novca za to, te kako ocenjuje ceo proces digitalizacije na lokalnom nivou, Ružić kaže da od procesa digitalizacije ne treba praviti „bauk“.

„Nemojmo od digitalizacije praviti bauk. Nije digitalizacija jedini način pružanja usluga u Srbiji, ali će mnogo olakšati da se građanima da ono što zaslužuju“, kaže on i ističe da takav proces zahteva vreme i promenu mentaliteta zaposlenih u javnoj službi, kao i kod građana.

Izvor: RTS, Tanjug