Veliki Vaskršnji post, najduži i najznačajniji u pravoslavnoj veri, počinje danas, a završava se praznikom Vaskresenja Isusa Hrista, koji se ove godine obeležava 4. aprila. Prvi dan šestonedeljnog Vaskršnjeg ili Velikog časnog posta je Čisti ponedeljak, a za pravoslavne vernike je nedelja koja sledi – Čista nedelja, koja uz poslednju – Nedelju pravoslavlja, podrazumeva najstroža pravila, pripremanje hrane na vodi i molitveno uzdržavanje od loših misli i dela. Između ove dve nedelje smenjuju se Pačista, Krstopoklona, Sredoposna, Gluva, Cvetna i Strasna ili Stradalna nedelja, koja je sećanje na muke Hristove i njegov put do smrti na krstu i Vaskrsenja. Cilj posta je da se kroz iskrenu molitvu, praštanje i pokajanje u miru i tišini dočeka najveći hrišćanski praznik, jer je vera u Vaskrsenje osnov hrišćanstva. Post nije gladovanje, ni zapostavljanje trpeze već je, pre svega, moralni i etički i izraz stvarne ljubavi prema Bogu i Sinu Božjem, koji je svojim stradanjem i svojim životom u veri uspostavio vrednosti hrišćanstva. Oni koji odluče da ispoštuju pravila posta dužni su da naprave izbor posne hrane, bez mesa i belog mrsa, i da te dane provedu u molitvi, praštanju i pokajanju, kako bi se pripremili za pričest koji je kruna tog dobrovoljnog odricanja. Sveštenicima i duhovnicima prepušteno da razreše i ublaže obaveze vernike koji zbog životne dobi, zdravlja ili vrste posla, nisu u stanju da poštuju pravila posta. Veliki časni post počinje, istovremeno za sve pravoslavne hrišćanske crkve koje, bez obzira na način računanja prazničnog vremena i važeće kalendare, zajedno proslavljaju Vaskrs – naveći dan u hrišćanstvu, jer je vera u vaskrsenje suština hrišcanske vere. Datum Vaskrsa određuje se prema prirodnim menama meseca i nema nikakve veze sa oficijelnim kalendarima, a ove godine i katolici ga slave 4. aprila. Za katolike Uskršnji post, koji se po pravilima razlikuje od pravoslavnog, počinje u sredu, 10. februara, i ta nedelja posta zove se Pepelnica.
blic
