Školsku slavu Svetog Savu u ponedeljak, 28. januara, obeležiće Osnovna škola ‚‚Dobrila Stambolić” i Srednja stručna škola ‚‚Dušan Trivunac Dragoš”.
Svečanost povodom proslave školske slave u Osnovnoj školi počinje u 11,30h kada će uslediti razgledanje učeničkih radova, a svečana sednica počeće u 12,00h, dok je rezanje slavskog kolača u 13,00h.
Domaćin slave u Osnovnoj školi je privrednik iz Svrljiga Zoran Stanković.
Kada je u pitanju SSŠ ‚‚Dušan Trivunac Dragoš”, svečanost počinje u 12,00h kulturno-zabavnim programom, a rezanje slavskog kolača planirano je za 13,00h.
Domaćin u Srednjoj školi je svrljiški privrednik Vladan Blagojević.
O SVETOM SAVI
Sveti Sava (oko 1175—14. januar 1236) je bio srpski princ, monah, iguman manastira Studenice, književnik, diplomata i prvi arhiepiskop autokefalne Srpske pravoslavne crkve. Rođen je kao Rastko Nemanjić, najmlađi sin velikog župana Stefana Nemanje, i brat Vukana i Stefana Prvovenčanog.
Kao mladić dobio je od oca na upravu Zahumlje (1190. ili 1191). Ubrzo 1192. godine Rastko je pobegao na Svetu goru i zamonašio se u ruskom manastiru Svetog Pantelejmona, gde je dobio ime Sava. Kasnije je sa svojim ocem, koji se zamonašio i dobio ime Simeon (verovatno 25.3.1196), podigao manastir Hilandar (1198-99), prvi i jedini srpski manastir na Svetoj gori.
Sava je ostavio više pisanih dela. Zato je bio jednan od značajnijih pisaca i pravnika iz srednjeg veka kod Srba. Njegova najznačajnija pisana dela su „Žitije Svetog Simeona“, „Karejski tipik“, „Hilandarski tipik“ i „Studenički tipik“, kao i „Zakonopravilo“.
Savin kult u narodu bio je jak. Posle jednog ustanka Srba protiv Osmanskog carstva, turski zapovednik Sinan-paša je naredio da se spali mošti Svetog Save na Vračaru verovatno 1594. Na mestu gde se misli da je bila dignuta lomača da uništi poslednje ostatke Svetog Save sazidan je Hram Svetog Save, najveća pravoslavna bogomolja kod Srba.
Deo teksta: Wikipedia
