Živopisni lovni tereni u okolini ovog gradića, na sredokraći puteva između Niša i Bele Palanke, naterali su lovce da se usklade sa mirom koji u prirodi vlada.
Mukotrpan je to bio put, od najrazličitijih pogrešnih i ispravnijih mišljenja i nadjačavanja unutar udruženja, do borbe da se iskorene loše navike, da lica koja se kreću po lovištu i kradu uz pomoć farova i drugih pomagala, budu strogo kažnjavana-da im više na pamet ne padne da rade isto. Ne treba pominjati bilo kakve ublažene nazive za lopovluk u prirodi.
Prošlo je od tada skoro deceniju i kusur mukotrpnog rada, da bi danas postali jedno od uzornih lovačkih udruženja u Srbiji.
Nije bilo nimalo lako. Trebalo je podmladiti lovački kadar, u glavi preseći stare navike, ispoštovati zakone i lovačku tradiciju, iskoristiti pozitivna iskustva drugih i mic po mic, ispričati priču o održivom razvoju lovcima koji, pri tome, poslednje jagnje iz tora prodaju da bi u lov išli i da bi lovačke obaveze izmirili. Za desetak godina, uspeli smo da promenimo lovačku sliku našeg kraja na bolje. Sada, kada su vremena ekonomski gledano još gora, a Svrljig je kategorisan kao nerazvijena opština, sve se čini još težim, a uspeh milijim. Naših pet stotina lovaca kupilo je, što se kaže, kuću i okućnicu u vlasništo u lovištu, imamo lovački dom u centru grada, nekoliko stabilnih prhvatilišta, a na površini od oko 40.000 hektara imamo izgrađene lovne objekte, čeke za boravak u zimskim uslovima, mrciništa za predatore, objekat „Beloinje“ sa infrastrukturom.
Napokon, ponosni smo što smo divlju deponiju pretvorili u plemenitu površinu, na kojoj smo sagradili, pored ostalog, i koš za zimsku prihranu divljači.
Sve smo finansirali iz vlastite kase, zahvaljujući samodoprinosu u radnoj snazi i velikoj privrženosti udruženju u kome su članovi bili i očevi i dedovi mnogih od nas.
Zato, uvek ističemo i legat na kome je podignut lovački dom, koji stoji kao zaveštanje lovačkih porodica i na pamćenje budućih mladih lovaca našeg kraja -kaže predsednik LU „Dr Milenko Hadžić“, Zlatomir Rašić.
– Tiha voda , breg roni. Lov lovi strpljenje, upornost i disciplina. U lovištu je sve potaman.
Ove godine unosimo šest stotina fazančića. Imamo dobre lovne radnike, imamo vozilo „Ladu nivu“ i motore, cenjeni smo u čaršiji, stručno gazdujemo, zakone poštujemo, šta ćeš više -potvrđuje prethodne reči predsednika, upravnik lovišta, Vlasta Ranđelović.
– Lovni turizam ne „zadire“ u divljač koju domaći lovci vole da love -zec, fazan i naravno, tokom zime, divlja svinja. Zato smo se opredelili za ništa manje atraktivnu šljuku. Imamo stalnu probirljivu lovačku klijentelu koja koristi sve blagodeti ovog podneblja i gostoljubivost domaćina -završava priču o Svrljiškim poslovima iskusni lovni radnik Vlasta i pozdravlja se sa našom ekipom.
Nama ostaje da potvrdimo da je vajda golema od rada, ali i od sloge lovačke. Barem u Svrljigu je tako.
izvori: LSS press i lovcisrbije.com
