Božićni post, jedan od najznačajnijih perioda u pravoslavnom kalendaru, počinje 28. novembra, a završava se 6. januara, na Badnji dan. Ovaj četrdesetodnevni post predstavlja vreme duhovnog smirenja, molitve i pripreme za praznik Hristovog rođenja, ali i priliku za obnovu duše i tela.
Prema pravilima Srpske pravoslavne crkve, vernici se tokom Božićnog posta uzdržavaju od mesa, mlečnih proizvoda i jaja. Riba je dozvoljena subotom i nedeljom, kao i na velike praznike koji padaju u prvom delu posta, dok se u poslednjoj sedmici pred Božić iz trpeze potpuno izostavlja. Alkohol se uglavnom izbegava, osim u dane kada je dozvoljeno ulje i vino.
Kako objašnjavaju sveštenici, post nije samo telesno odricanje. „Ne govori mi: toliki broj dana nisam jeo ovo ili ono… nego kaži da li si od gnevnog postao tih, od žestokog blag,“ poručuje Sveti Jovan Zlatousti, naglašavajući da post ima smisla samo ako je praćen unutrašnjom promenom.
Tokom ovog perioda vernici su pozvani da se pokaju, ispovede, oproste drugima i nastupe čistog srca. Post, kako ističe Crkva, treba da donese mir, smirenje, više ljubavi i tolerancije – jer, kako stoji u Svetom pismu: „Ljubi bližnjeg svog kao sebe samoga.“
U posebnim slučajevima – kod dece, trudnica, bolesnih i starijih – sveštenik može odobriti ublažen režim posta, u skladu sa stanjem i potrebama vernika.
