Danas obeležavamo Bele poklade, dan kada se po tradiciji zaboravljaju svađe i uvrede, a ljudi jedni drugima pružaju ruku pomirenja. Bele poklade označavaju kraj Bele sedmice, poslednje sedmice pred početak Velikog Vaskršnjeg posta.
Ovaj praznik, jedan od najveselijih u našem narodnom kalendaru, nosi duh radosti, pesme i šale. Maskirane povorke mladih obilaze kuće, priređujući zabavu za domaćine, a zauzvrat bivaju darivani prema mogućnostima svake porodice. Mladići se najčešće maskiraju u junake, žene ili strašna bića, plašeći decu i izazivajući smeh i veselje u selima.
Jedan od najzanimljivijih običaja vezanih za Bele poklade je preskakanje vatre. U centru sela pale se gomile slame, a mladići ih preskaču, verujući da će im to doneti zdravlje i sreću tokom cele godine. Deca se mažu pepelom te vatre, kao deo starog narodnog verovanja u njenu zaštitničku moć.
Poseban značaj ovog dana je u praštanju i pomirenju.
Mlađi obilaze starije, donose im piće i simbolične poklone, tražeći oproštaj za sve nesporazume i uvrede. Kumčad tradicionalno posećuju svoje kumove, jer se veruje da u Veliki post treba ući čistog srca i bez greha.
Da bi Bog oprostio ljudima, i ljudi moraju praštati jedni drugima.
Bele poklade nisu samo verski, već i društveni praznik celog sela. Veselje, pesma, jelo i piće traju sve do ponoći, kada simbolično počinje sedmonedeljni Veliki post. Vreme posta namenjeno je telesnom i duhovnom pročišćenju i pripremi za najradosniji hrišćanski praznik – Vaskrs.
