Uvođenje elektronskog sistema eAgrar predstavljeno je kao veliki korak ka digitalizaciji poljoprivrede u Srbiji. Sistem je zamišljen da poljoprivrednicima olakša administrativne procedure, smanji birokratiju i ubrza obradu zahteva za subvencije. Međutim, na terenu, posebno u ruralnim sredinama kao što je opština Svrljig, praksa pokazuje da prednosti i dalje prate ozbiljni izazovi.
Za mlađe i informatički pismenije proizvođače, eAgrar jeste značajno pojednostavio komunikaciju sa državnim institucijama. Prijave za subvencije, registracije gazdinstava, promene kultura i drugi administrativni poslovi sada se obavljaju iz udobnosti doma, bez čekanja u redovima i putovanja do nadležnih službi.
S druge strane, veliki broj starijih poljoprivrednika u Svrljigu suočava se sa poteškoćama u korišćenju sistema. Nedostatak računara, nepovezanost sa internetom, ali i nepoznavanje digitalnih tehnologija, čine da se mnogi osećaju isključeno iz procesa koji im je, paradoksalno, namenjen da im olakša rad.
„Ranije sam znao kad treba da odem u opštinu i šta mi treba od papira. Sad ne znam kome da se obratim kad ne mogu sam da popunim nešto u eAgraru. Morao sam da platim da mi neko to završi,“ kaže jedan poljoprivrednik iz svrljiškog sela.
Zahvaljujući angažovanju lokalne samouprave, Poljoprivredne savetodavne službe i pojedinih udruženja, organizovane su radionice i tehnička podrška kako bi se ublažile posledice digitalne nepismenosti. Ipak, jasno je da digitalna transformacija, iako korisna i nužna, mora biti praćena većom podrškom za stariju populaciju na selu.
Ključno pitanje ostaje kako da se tehnologija prilagodi korisnicima, a ne obrnuto – jer bez toga, digitalni sistemi, ma koliko dobro zamišljeni, mogu dodatno da prodube jaz između razvijenijih i manje razvijenih sredina.
Ovaj članak je deo realizacije projekta proizvodnje medijskih sadržaja u 2024. godini na teritoriji opštine Svrljig, projekat „Razvoj pčelarstva i poljoprivrede“.
