Na teritoriji opštine Svrljig beleži se kontinuirano smanjenje broja grla stoke, što ozbiljno ugrožava opstanak tradicionalnog stočarstva i ekonomsku održivost sela u ovom delu jugoistočne Srbije. Nekada poznata po razgranatom stočarskom potencijalu, svrljiška sela danas se suočavaju sa zabrinjavajućim padom broja goveda, ovaca, svinja, ali i živine, što direktno utiče na smanjenje poljoprivredne proizvodnje i egzistenciju brojnih domaćinstava.
Prema poslednjim podacima iz lokalne samouprave i terenskih istraživanja, broj goveda u svrljiškom kraju opao je za više od 50% u proteklih deset godina. Posebno je zabrinjavajući pad u broju mlečnih krava, što dovodi u pitanje isplativost mlečne industrije i lokalnih sirarskih radionica koje su se oslanjale na domaće mleko.
Ništa bolja situacija nije ni sa ovcama i kozama, gde je broj grla prepolovljen u odnosu na period od pre dve decenije. Mnogi mlađi meštani odlučuju se za napuštanje sela i odlazak u gradove ili inostranstvo, dok starija populacija više nije u mogućnosti da se sama bavi zahtevnim poslom čuvanja i uzgoja stoke.
– Nekada sam imao preko 100 ovaca, danas imam 15. Nema ko da pomogne, sve je teže i skuplje, a otkupna cena je niska – priča Stojan M., stočar iz sela Grbavče.
– Hrana za stoku poskupela je, a subvencije često kasne ili nisu dovoljne da pokriju troškove, dodaje on.
Problemi u stočarstvu nisu prisutni samo zbog ekonomskih razloga, već i zbog sistemskih i strukturnih prepreka. Nedostatak veterinarske podrške u udaljenim selima, slaba infrastruktura, otežan transport, mali broj hladnjača i sabirnih centara, kao i niska otkupna cena mleka i mesa – sve to obeshrabruje potencijalne stočare.
U Opštini Svrljig, stočarstvo je decenijama bilo jedan od nosećih stubova ruralne ekonomije. Svrljiški sir, tradicionalni suhomesnati proizvodi i jagnjetina bili su cenjeni brendovi ovog kraja. Smanjenjem stočnog fonda, opada i kapacitet za lokalnu proizvodnju i izvoz ovih proizvoda, što direktno utiče i na turizam i gastronomsku ponudu.
Ipak, postoje i primeri pojedinaca i udruženja koja se bore za opstanak stočarstva. Udruženja poljoprivrednika pokušavaju da obezbede zajednički plasman proizvoda, povoljnije cene hrane za stoku i pristup državnim subvencijama, ali bez snažnije institucionalne podrške, njihov uticaj ostaje ograničen.
Potrebno je hitno donošenje konkretnih mera i programa podsticaja koji bi motivisali mlade da ostanu na selu i bave se stočarstvom. Edukacija, subvencionisanje nabavke mehanizacije, obezbeđivanje sigurnog otkupa i uvođenje digitalnih alata za upravljanje farmama samo su neki od koraka koji bi mogli pomoći.
U suprotnom, preti nam potpuni nestanak stočarstva sa svrljiških planina i dolina, što bi dugoročno dovelo i do urušavanja celokupne seoske privrede.
Tekst je deo realizacije projekta proizvodnje medijskih sadržaja u 2024. godini na teritoriji opštine Svrljig – projekat „Razvoj pčelarstva i poljoprivrede“.
