UČENICI POSLALI PORUKU: Više kanti za smeće za čistiji Svrljig

Hvala Bogu i za fakultet i za “fakultet”. Elem, vest je da su đaci poslali poruku našoj opštini, i vlastima i sugrađanima, da živimo okruženi smećem i da bi trebalo da se osvrnemo oko sebe i rešimo problem svi zajedno. Vest je da su deca svesna da je važno u kakvom okruženju živimo i da je bitno da se smeće pravilno i kontrolisano odlaže i zbog telesnog i zbog duhovnog zdravlja. I nisu samo poslali poruku, već su zasukali rukave i odradili veliku stvar. Komentari bi trebalo da budu “Bravo deco” i “Kad se sledeći put organizujete da pomognemo?”. Ali i ovako je dobro jer na praktičnom primeru imamo ono o čemu smo tokom godine pričali a to su mnjenja i predrasude kao duhovno smeće koje pada na oči da ne vide šta je pred njima i koje zaklanja svetlost da ne uđe u dušu pa je tim “ljudima” svaki korak skretanje sa puta ili u konkretnom slučaju sa teme. To su oni koji su bacači smeća i pod navodnicima i bez navodnika, i na prirodu i na ljude. Malo ih je al veliku štetu mogu da načine. Evo na delu kako zabludele duše pate u neznanju i mržnji da ni jedna plemenita dečija akcija ne može da ih razveseli da kažu “Super!” ili “Baš lepo!”…Ja hvala Bogu imam i “fakultet” i fakultet pa možete samo da me inspirišete da radim više i bolje. Ali kakvu poruku vi šaljete deci? Da nije bitno šta rade i koliko se trude nego da je bitno “rekla kazala” i “zašto li se komšija diže jutros u šes” i da je bla bla truć važnije od toga šta danas mogu dobro da učinim za sebe i svoje okruženje? Za mene je lako, mene možete da zatrpavate jer sam hvala Bogu odavno naučila kako da i svoje a i đubre koje mi dopremate pretvorim u energiju. Znate, mnoge metropole na zapadu proizvode gas od smeća i građani dobijaju ekonomično grejanje. Treba učiti od pametnijih da bi se nešto znalo. I hvala Bogu prava sam osoba na pravom mestu i upoznaću i tinejdžere sa tehnikama i tehnologijama da im ne ubijete duh i volju u tim kritičnim godinama; da ne postanu bezlična lažna imena koja se stide sopstvenog mraka i hoće da ga bace na druge da bi se osetili manje jadno; da ne budu bedna kvazi-Ja koja koja nemaju hrabrosti da stanu iza svog imena i prezimena i zastupaju sebe nego se kukavički maskiraju; koji nemaju šta kreativno iz sebe da pruže pa onda ajde da zamaškamo sve oko sebe da se manje vidi kolko mi nismo dobri; da ne postanu oni koji su neupotrebljivi da pomognu pa onda ajde da saplićemo one koji nešto mogu; da ne budu oni koji govore “odavna” i koji ne znaju kako se pišu navodnici pa se ušeprtljaju i koji nikad neće da shvate šta ovde piše jer ne znaju da čitaju složene rečenice, interpunkciju i smisao. I tako, hvala vam za inspiraciju i hvala za smeće – biće gasa. Od srca preporučujem Volterovo delo “Kandid”, pomoći će vam da nađete svoje Ja i stanete hrabro iza njega; ovi sjajni tinejdžeri su za samo jedan čas shvatili poentu, možda ćete i vi. Mada, mnogo je 60-ak strana, evo vam sažvakano: Najbitnije za sreću je obrađivati i održavati svoje dvorište.

Ne kaže se “odavna”, a i navodnici su ti malo čudni.