Poljoprivreda

Parcele koje niko ne koristi biće date ratarima besplatno

Broj pregleda:

U državnom vlasništvu je 540.000 hektara zemlje, a oko 2.400 hektara nije u funkciji i biće ponuđeno ratarima besplatno na korišćenje.

Poljane, komasirano područje, foto: Google maps
Poljane, komasirano područje, foto: Google maps

U nekoliko opština u Srbiji utvrđeno je da se veliki broj parcela ne koristi. Ministarstvo poljoprivrede ima novu ideju da se takvo zemljište ustupi onima koji mogu da ga iskoriste, odnosno da im se takvo zemljište da besplatno u višegodišnji zakup.

Branislav Nedimović kaže da je urađen popis kompletnog zemljišta i sa sigurnošću može da se kaže da je 540.000 hektara u državnom vlasništvu.

Oko 2.400 hektara zemlje u ponudi

Terenskom proverom kako su mediji ranije izveštavali utvrđeno je da se državno zemljište: u Aleksandrovcu, Aleksincu, Beočinu i Smederevu ne koristi i da je zapušteno. Prema Nedimovićevim rečima cilj je da se takvo zemljište identifikuje, potom ponudi zakupcima na besplatno korišćenje.

Našli smo oko 2.400 hektara koje nije u funkciji i ponudili ga ko želi da okrči. U prvih pet godina dobijate besplatno na korišćenje zemljište za krčenje. U narednih 25 godina imate povoljnije uslove da biste ostvarili profit. To, u suštini, radimo u celoj Srbiji gde se krenulo sa davanjem u zakup„, kaže Nedimović. Prema njegovim rečima za novih 2.500 hektara ima dosta zainteresovanih, prenosi RTS.

Podsećamo terenskom proverom stanja na terenu koja je podrazumevala fotografisanje i video zapise, obuhvaćene su 1.484 parcele u Aleksandrovcu, Aleksincu, Beočinu i Smederevu 501 parcela je napuštena dok se 983 koristi na terenu. U Aleksandrovcu su kontrolisane 124 parcele, a 48 je napušteno. Površina zemljišta koje se ne koristi je nešto više od 37 hektara. U Aleksincu su proverene 323 parcele, a ne koristi se 64. U Beočinu, od 184 proverene parcele, 153 ih je napušteno. U Smederevu je kontrolisano najviše parcela – 853 parcele koje pokrivaju više od 658 hektara zemljišta, a 234 su napuštene.

Sprovedene aktivnosti deo su programa „Podrška proizvođačkim kapacitetima agro-industrijskog sektora u Republici Srbiji“, koji je Program Ujedinjenih nacija za razvoj (UNDP) realizovao u saradnji sa Ministarstvom poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede. Cilj programa bila je kako se ističe na sajtu Uprave za poljoprivredno zemljište podrška Ministarstvu poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede u sprovođenju neophodnih reformi i mera politike koji će doprineti unapređenoj trgovini i ulaganjima u srpski poljoprivredni sektor i podići poljoprivredni potencijal Republike Srbije u korist održivog ekonomskog razvoja.

Sve poljoprivredne parcele u Srbiji na kojima se zaista obavlja poljoprivredna proizvodnja biće, inače, do 2023. godine evidentirane, što će biti osnov za dobijanje državnih subvencija.

2019. godina rekordna po površinama zemljišta datog pod zakup

Istovremeno je Uprava za poljoprivredno zemljište pred kraj prošle godine objavila da prvi podaci pokazuju da je 2019. bila rekordna po površinama državnog zemljišta datog u zakup u velikom broju opština i gradova.

Babušnica, Golubac, Knić, Kuršumlija, Ljubovija, Medveđa, Nova Varoš, Požega, Prijepolje, Prokuplje, Ražanj i Raška imaju rekordne površine državnog zemljišta u zakupu. U Kniću je 2019. godine u zakupu 14,7870 ha, dok je prethodne godine bilo 6,2750 ha. U Požegi 2018. godine nije bilo zakupa državnog poljoprivrednog zemljišta, a 2019. godine je u zakup izdato 51,1895 ha. U Prokuplju je zaključeno 14 ugovora o zakupu na period od 10 godina u površini od 48,0036 ha, čime je ukupna površina pod višegodišnjim zakupom u ovoj opštini povećana na čak 519,0578 ha.

I dalje kako saopštavaju u Upravi Nova Varoš ima najveće povećanje površina pod zakupom u 2019. godini. Pod zakupom se nalazi 278,5355 ha, što je čak 3,5 puta više nego 2018. godine.

Pašnjake protivzakonito pretvaraju u obradive površine

Ipak, i u ovoj sveri ima nepravilnosti, pa se tako u poslednje vreme u pojedinim lokalnim samoupravama, pašnjaci, iako to po zakonu nije dozvoljeno pretvaraju u obradive površine. Poljoprivrednici to rade kako bi uzeli koji dinar. Stručnjaci kažu da su bez pašnjaka uzaludni pokušaji države da oživi stočarstvo.

Pašnjaci su po rečima Branka Lakića, direktora Uprave za zemljište, poljoprivredno zemljište, ali nisu obradivo, za razliku od njiva i livada. Zakon zabranjuje njihovo preoravanje, ne samo zbog stoke i ispaše, već i zbog mogućeg pokretanja erozije.

On kaže da je utvrđeno da je preorano oko 10 hektara pašnjaka u selu Hajdučica, kod Plandišta i 21 hektar u ataru sela Šušara, kod Vršca. To se kako kaže dogodilo i u Lukinom Selu na području opštine Zrenjanin, kao i u Žablju i Čurugu.

U Srbiji, postoji oko 75.000 pašnjaka koji su vraćeni u nadležnost selima i mesnim zajednicama. Njima su dati na korišćenje, pa tim pašnjacima ne upravlja Ministarstvo poljoprivrede.

Srbija
Covid-19
Serbia Svet
+34 (24h)
11,227
Zaraženih
0
+0 (24h)
239
Preminulih
0
54.04%
6,067
Izlečenih
0
43.83%
4,921
Aktivno
+55,684 (24h)
5,639,951
Zaraženih
0
+1,779 (24h)
349,392
Preminulih
0
51.13%
2,406,838
Izlečenih
0
51.13%
2,883,721
Aktivno


Ostavite klomentar

Povezano:

Pročitajte i ovo:

Scroll to top