Dan Osnovne škole
20. MAJ

Dan Osnovne škole

Broj pregleda:

Danas je, na skroman način – prilagođen aktuelnoj situaciji i nemilim događajima, u Svrljigu obeležen Dan osnovne škole ”Dobrila Stambolić”.

DAN-OSNOVNE-SKOLE

Svedoci smo da se unazad nekoliko dana u našoj zemlji dešavaju prirodne katastrofe izazvane poplavama i elementarnim nepogodama gde su hiljade ljudi ostali bez krova. Žao mi je, saosećam duboko sa bolom svih ugroženih od poplava i ja i moj kolektiv na čijem sam čelu. Zbog toga modifikali smo program koji je bio predviđen za današnji dan koji će proteći bez muzike i u skladu sa trenutnom situacijom, rekao je direktor škole Saša Golubović u uvodnom delu programa.

SKOLA

Inače, u ime lokalne samouprave obeležavanju Dana škole prisustvovali su, predsednica opštine Jelena Trifunović i predsednik Skupštine opštine Nebojša Antonijević, potom direktori javnih preduzeća i firmi, predstavnici Policijske stanice, učenici i roditelji.

Gosti

Škola u Svrljigu funkcioniše kao matična sa 12 izdvojenih škola, od toga dve osmogodišnje u Guševcu i Lalincu i 10 četvorogodišnjih sela u raznim selima na teritoriji opštine.

Svrljiška Osnovna škola danas broji 809 učenika, što je manji broj nego u prošlim godinama, i govori o smanjenju dece ali i o neminovnom smanjenju izdvojenih odeljenja po selima u bliskoj budućnosti.

os-skola

Potrudićemo se da zadržimo kurs ka očuvanju seoskih izdvojenih odeljenja, jer ne možemo govoriti o revitalizaciji sela i ruralnih sredina bez škola koja postoje na toj teritoriji, zaključio je Golubović.

I pored malog broja đaka OŠ ”Dobrila Stambolić” beleži izvanredne rezultate na mnogim takmičenjima. Tako se 350 učenika od ukupnog broja (809) plasiralo na razna opštinska i republička takmičenja. Zapaženi rezultati postignuti su u mnogim oblastima i bitno je istaći da je dobre rezultate ostvarilo pet učenika na republičkom takmičenju.

Na današnjoj sednici radnicima škole sa zavidnim radnim stažom od 10, 20 i 30 godina uručene su jubilarne novčane nagrade.

Nagrada

U znak sećanja na časno ime Dobrila Stambolić

Dobrila Stambolić je ime koje nosi ova škola. Međutim, koliko nas, zapravo, zna ko je bila ona? Čime je zaslužila da njeno ime predstavlja ovu školu ?

Dobrila Stambolić bila je učiteljica i partizanka. Školu za učiteljicu završila je 1933. godine u Užicu, gde je postala i član SKOJ-a. Služila je u Bjeličkom srezu. Prebačena je u Svrljiški okrug 1939. godine i postavljena za učiteljicu tek otvorene škole u selu Gojmanovac, gde je veoma brzo stekla poverenje tamošnjih stanovnika. Uveče je deci čitala knjige i podučavala ih raznim korisnim ručnim radovima.

Odmah se povezala sa komunistama i odigrala veliku ulogu u razotkrivanju Nemaca. Posle okupacije je radila na podizanju ustanka. Da bi je sprečili u tome, Nemci su je uhapsili i doveli u Svrljig. Međutim, uz pomoc dr. Milenka Hadžica (njegovo ime nosi apoteka i ulica u Svljigu) i grupe aktivista, Dobrila je uspela da pobegne u Niš ,pa u Leskovac. Oktobra 1941. godine primljena je u Babički partizanski odred i postala komesar prve čete. Bila je hrabra,služila je kao odličan primer drugima.

Pod lažnim imenom Radmila Marković, Dobrila Stambolić je zarobljena, a posle saslušanja u policiji (29. marta 1942.) predata je nemačkom logoru sa još šestoro zarobljenih partizana. Dobrilu, kao i ostale partizane, identifikovao je Branko Stojanović Ladovina. On je otkrio Dobrilu i kazao da ona nije Radmila Marković, već Dobrila Stambolić, komesar jedne partizanske čete. Kada su to saznali fašisti, uporno su pokušavali nešto da saznaju od nje o snabdevanju oružjem i drugim potrebninama. Stavljali su je na najteže muke, sa saslušavanja izlazila je prebijena i sva u modricama. Ostali zarobljenici su se trudili da joj dostave u samicu što više hrane. Gledali su kako su joj Nemci jednog vrelog letnjeg dana naredili da stoji u stavu mirno nekoliko sati i gleda u sunce. Streljana je 17. oktobra 1942. godine.

Neposredno pre proglašenja sela Derven za varošicu 1904. godine, u kome se od 1971. nalazi i sedište Sreza Svrljiškog, srez svrljiški je prema popisu iz 1885. imao 23. 284 stanovnika sa 3. 192 domaćinstva. Za dvadeset godina, od 1836. godine kada je imao 16. 824, srez se povećao blizu 7.000 stanovnika. Krajem XIX veka na čelu sreskog načelstva nalazio se Mirko Đunić, dok je sreski ekonom bio Petar Jelić, a sreski lekar dr Dragoljub Popović. U to vreme narodni poslanik iz svrljiškog sreza bio je Đorđe Blagojević.zemljodelac iz sela Burdima,a jedno vreme bio je Petar Dikić.
Svrljiški srez je administrativno podeljen na 18 opština.

On se počeo naglo razvijati od 1833.godine,posle priključenja svrljiške nahije Kneževini Srbiji, kada su počele sa radom osnovne škole u Crnoljevici 1852, Sv.Arhanđelu 1964, Manojlici i Izvoru 1975, u Dervenu od 1886, Lalincu 1886. i Grbavču 1898.godine.

Učenici imućnijih porodica nastavljali su su školovanja uglavnom u gimnazijskoj realki u Knjaževcu čijem je okrugu Svrljig administrativno pripadao sve do 1896.

Osnovna škola u Dervenu najpre je bila u zgradi koju je kupio Ljubomir Golubović, potom je bila sagrađena nova škola, kasnije porzvana „Knez Arsen“. Uzgred, Ljuba Golubović je poznati predratni trgovac, rodom iz Beloinja, iz sela iz koga se pre Prvog sv. rata doselio u Svrljig Ilija Petković, trgovac.
Derven koji je 1904. preimenovan u varošicu, počeo se razvijati po ugledu na druge palanke u ovom delu Srbije.

Prokomentariši

Povezano:

Pročitajte i ovo: