ZANIMLJIVO

Pred nama je najduža noć u istoriji planete

Ukupan broj pregleda:

Noćas će nad zemljom biti najduža noć u istoriji, piše BBC, a prenosi B92.

Foto: Charles Knowles/ Flickr.com
Foto: Charles Knowles/ Flickr.com

Danas se Severni pol nalazi na najudaljenijoj tački od Sunca, a na svim lokacijama na severnoj hemisferi, noć zimske kratkodnevice trajaće nešto duže nego bilo kad u istoriji.

Razlog za to je činjenica da se Zemljina rotacija usporava vremenom usled Mesečeve gravitacije, pa će tokom svake naredne zimske kratkodnevice noć trajati nešto duže nego prethodnih godina.

Tako se svake godine, procenjuju naučnici, dužina dana poveća se za oko 15 do 25 milionitih delova sekunde. Možda vam to zvuči neznatno malo, ali se časovnici moraju podešavati na svakih nekoliko godina, za barem jednu sekundu.

Ipak, dok ne dođemo do prolećne ravnodnevice, možda će vas zanimati zašto je merenje vremena tako komplikovano.

Jedan od razloga je taj što solarni dani nikad ne traju tačno 24 sata.

“Zapravo, samo četiri puta u toku godine, dan traje tačno 24 sata, ali nikad u decembru”, kaže astronom Stiven Harli, koji vodi popularan blog pod nazivom Science Geek.

“Najkraći je početkom septembra, kada traje 23 sata 59 minuta i 30 sekundi, a najduži u decembru 24 sata i 30 sekundi”.

Postoje dva razloga zbog kojih trajanje solarnog dana varira. Prvo, Zemljina osa je blago iskrivljena – 23,5 stepeni od vertikale – a drugi je taj što brzina okretanja naše planete oko Sunca takođe varira i povećava se što je planeta bliža Suncu, a smanjuje što se više udaljava.

“Solarni dani u decembru traju u proseku 24 sata i 30 sekundi, ali naši časovnici i dalje pretpostavljaju da svaki dan ima tačno 24 sata. Kumulativno pomeranje objašnjava zašto sunce zalazi sve ranije, a jutra ostaju mračna sve do nekoliko nedelja od zimske kratkodnevice”.

Možda će vam ova pojava biti jasnija, ako imate u vidu istoriju merenja vremena.

Naime, Velika Britanija proteže se na 9,55 stepeni geografske dužine. Pošto je 15 stepeni ekvivalent jednom satu, vremenska razlika između dva grada na suprtotnim krajevima Britanije je nešto oko 38 minuta.

Međutim, dolaskom železnice u Britaniju tokom 19. veka, razlika je postala nepraktična, a pa je isto vreme primenjeno na celu državu.

Takođe, u to vreme mehanički časovnici već su bili vrlo tačni i uveden je i standard – srednje vreme po Griniču.

Usvajanje srednjeg vremena ima za posledicu to što su naši časovnici tokom cele godine u neskladu sa Suncem, zahvaljujući Zemljinoj eliptičnoj orbiti.

Pošaljite komentar

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *