Vlast i opozicija jedinstveni kada je u pitanju interes građana

Na inicijativu tadašnjeg predsednika Opštine Svrljig, a sada narodnog poslanika, Milije Miletića i odbornika iz odborničke grupe Srpske napredne stranke formiran je Anketni odbor za preispitivanje načina korišćenja novčanih sredstava dodeljenih privatnim preduzetnicima na teritoriji opštine Svrljig iz republičkog Fonda za razvoj, Nacionalne službe za zapošljavanje i SIEPA-e.

Anketni odbor, u sastavu Marko Mladenović, pomoćnik predsednika Opštine, ispred odborničke grupe USS, predsednik, Dragan Petrović,odbornik ispred odborničke grupe SNS, zamenik predsednika, Dragica Ristić, odbornik ispred odborničke grupe URS, Jasmina Radovanović, odbornik ispred odborničke grupe DS, Radovan Mitić, odbornik ispred odborničke grupe SPS-JS-NS, radio je na preispitivanju korišćenja novčanih sredstavan u periodu od 2007. do kraja 2012. godine – koja su koristila privredna društva i preduzetnici sa teritorije svrljiške opštine.

Analizom vrsti podsticajnih sredstava koja su koristili privredni subjekti sa teritorije opštine Svrljig može se zaključiti da je prisutno nekoliko vrsti istih:

1. bespovratna sredstva za samozapošljavanje osnivača i bespovratna sredstva za opremanje i otvaranje radnih mesta (Nacionalna služba za zapošljavanje);
2. krediti za zapošljavanje po raznim osnovama od Fonda za razvoj (kratkoročni i dugoročni krediti, krediti za preduzetnike, start-ap krediti za početnike, krediti za finansiranje razvoja nerazvijenih opština, kreditiranje razvoja ženskog preduzetništva);
3. Subvencije za zapošljavanje radnika po radnom mestu – SIEPA

Ukupno je po ova četiri osnova u periodu od 2006. do 2013. godine na teritoriji opštine Svrljig investirano 769.713.722 dinara i 3.372.000 evra u dinarskoj protivvrednosti.

Bespovratna sredstva za samozapošljavanje osnivača i bespovratna sredstva za opremanje i otvaranje radnih mesta (Nacionalna služba za zapošljavanje)

Po ovom osnovu je ukupno u periodu od 2006. godine do 2013. godine ušlo u opštinu Svrljig 97.060.000 dinara, što je 25% ukupnih sredstava koje je Nacionalna služba za zapošljavanje uložila u nišavskom regionu po različitim osnovama. Ukupan broj radnika koji je trebao biti zapošljen po osnovu novozapošljavanja je 395 radnika (78.710.000 dinara), a po osnovu samozapošljavanja 134 radnika (18.350.000 dinara). Od 134 korisnika subvencija (pravnih lica) za samozapošljavanje danas je, po podacima sa sajta Agencije za privredne registre, aktivno svega njih 33, a ostali su brisani iz Registra. Komparativno, po opštinama Nišavskog okruga samo Grad Niš sa pripadajućim gradskim opštinama je imao više sredstava u ovom periodu (169.195.000,00 dinara)

Krediti za zapošljavanje po raznim osnovama od Fonda za razvoj (kratkoročni i dugoročni krediti, krediti za preduzetnike, start-ap krediti za početnike, krediti za finansiranje razvoja nerazvijenih opština, kreditiranje razvoja ženskog preduzetništva)

Po ovom osnovu na teritoriju opštine Svrljig ušlo je ukupno 672.653.722,00 dinara u posmatranom periodu. U pitanju su sredstva kredita, sa povoljnijim uslovima u odnosu na kredite koje su davale poslovne banke. U ovom slučaju nemamo podatke koji je novac na ovaj način uložen u razvoj opština iz okruženja, ali može se zaključiti da ovaj iznos nije mali, već naprotiv.

Ovde su posebni u to vreme bili atraktivni tzv. start ap krediti za početnike u biznisu, gde se, prema rečima ljudi iz Fonda sa kojima smo imali kontakt, kao sredstvo obezbeđenja moglo priložiti objekat ili zemljište čija tržišna vrednost u tom trenutku bila niža od dobijenih sredstava po osnovu kredita. Kao drugo sredstvo obezbeđenja koristila se solo menica. Najveći broj ovih kredita nije vraćen. Ukupan iznos odobrenih start ap kredita za preduzetnike u ovom periodu za područje opštine Svrljig (42 kredita) iznosi 44.690.000 dinara. Potraživanje na 31.12.2013. godine koje Fond za razvoj ima po ovom osnovu je 56.360.291 dinar. Od 42 kredita, samo 9 kredita je u celosti vraćeno, 5 kredita su aktivna (uredno se vraćaju po predviđenoj dinamici), za 9 kredita je predložen raskid ugovora a za preostalih 19 kredita je raskinut ugovor i aktivirano sredstvo obezbeđenja. Za kredite gde je raskinut ugovor, naplata potraživanja je, prema rečima službenika uz Fonda za razvoj, gotovo nemoguća jer tržišna vrednost založenog zemljišta i građevinskih objekata mnogo manja od ukupnog dugovanja.

Za pravna lica ukupno je odobreno po ovom osnovu (start ap) 13.100.000 dinara (6 kredita). Od ovih 6 kredita, 3 su aktivna i uredno se vraćaju, a 3 su u postupku raskida. Ukupna potraživanja po ovom osnovu koje Fond za razvoj ima su 20.802.885 dinara.

Veći privredni subjekti koristili su kratkoročne i dugoročne kredite koji su, uglavnom, uredno vraćani. Naravno, i ovde postoje izuzeci.
Posebno je interesantan kod dugoročnih investicionih kredita slučaj preduzeća „Matica“ iz Kumodraža, koje je tada, 2007. godine, podiglo kredit po posebnom programu za razvoj nerazvijenih opština u iznosu od 20.000.000 dinara (tadašnji kurs evra je bio oko 80 dinara), sa obavezom da investira u zgrade u Svrljigu i zaposli radnike iz Svrljiga.

Mi, u toku rada Anketnog odbora nismo došli do podataka da su se predviđena ulaganja u građevinske objekte stvarno realizovala. Kredit je uredno vraćen. Predlažemo da se Skupština opštine Svrljig obrati nadležnim organima kako bi se validnost ovih tvrdnji proverila.

Drugi slučaj, sličan ovome je firma „Graditel“ iz Šarbanovca kod Bora, koja je uzela kredit u iznosu od 35.000.000 dinara 2007. godine, po osnovu stepena razvijenosti područja za koji se kredit dobijao (u konkretnom slučaju Svrljig). Takođe je bilo predviđeno biznis planom kojim je preduzeće konkurisalo da se ulaganja realizuju u Svrljigu i uposli određen broj radnika. U radu nismo došli do saznanja da se predviđena investicija desila i radnici uposlili.

Predlažemo Skupštini opštine Svrljig isto kao i u slučaju preduzeća „Matica“ iz Kumodraža.

Sledeći osnov po kome su krediti iz Fonda obodravani su krediti za razvoj nerazvijenih opština, gde su korisnici kredita postojeći preduzetnici. Po ovom osnovu odobreno je ukupno 16.300.000 dinara (16 korisnika). Krediti se uredno vraćaju, sem u dva slučaja gde je predložen raskid ugovora. Ukupna potraživanja Fonda po ovom osnovu su 4.235.304 dinara.

Po osnovu kreditiranja pravnih lica u cilju razvoja nerazvijenih područja (postojeća pravna lica) odobren je 21 kredit u ukupnom iznosu od 459.032.000 dinara. Za dva pravna lica je raskinut ugovor, a za jedno je predložen raskid. Ostala pravna lica uredno vraćaju kredite. Ukupna potraživanja po ovom osnovu su 163.144.701 dinar.

Po osnovu dugoročnih i kratkoročnih kredita odobreno je 110.000.000 dinara (2 korisnika), od toga je jedan uredno vraćen, a drugi je uzet u 2013. godini i uredno se vraća. Potraživanja po ovom osnovu su 72.824.740. dinara.

Ukupna dugovanja po svim osnovama koje korisnici sredstava sa teritorije opštine Svrljig prema Fondu za razvoj imaju su preko 300.000.000 dinara.

 Subvencije za zapošljavanje radnika po radnom mestu – SIEPA

Ukupno je u posmatranom periodu odobreno šest investicionih projekata, što se vidi iz tabele ispod teksta:

Redni broj	Privredno društvo	Status projekta	Broj novih radnih mesta	Iznos po zaposlenom	Ukupno odobreno
1	Opstanak d.o.o. Svrljig	Ugovor je raskinut	60	2.000 еvra	120.000 еvrа
2	Đovani plast d.о.о. Svrljig	Ugovor je raskinut	50	4.000 evra	200.000 еvrа
3	Trilord d.o.o Svrljig	Projekat je aktivan	60	4.000 еvra	240.000 еvrа
4	Niška Mlekara a.d. Niš	Projekat je aktivan	52	6.000 еvra	312.000 еvra
5	DIV betonski pragovi d.o.o. Svrljig	Projekat je aktivan	300	8.000 еvrа	2.400.000 еvrа
6	Kameleon d.о.о. Svrljig	Projekat je aktivan	60	7.000 еvrа	420.000 еvrа

Od ovih šest projekata, četiri se realizuju a za dva su raskinuti ugovori i ne realizuju se. Po osnovu ova četiri projekta preuzeta je obaveza za zapošljavanje 472 radnika, a ukupan iznos odobren po ovim projektima 3.372.000 evra

Uzimajući u obzir sve navedene podatke u ovom izveštaju, vidimo da se u posmatranom periodu u opštinu Svrljig u svrhu razvoja privrede, po različitim osnovama, slile stotine miliona dinara, ili više od 10 miliona evra u protivvrednosti. To bi, ilustrativno, bilo oko hiljadu evra po stanovniku opštine Svrljig. Može se zaključiti da su pojedina pravna lica prilikom uzimanja kredita i bespovratnih sredstava imala velike povlastice u odnosu na druga preduzeća. Direktno kreditiranje po izuzetno povoljnim uslovima, konkretnih pravnih i fizičkih lica, izuzetno je podložno raznim uticajima.

Izveštaj Ankotnog odbora biće prosleđen policiji i drugim nadležnim organima kako bi se proverile navedene tvrdnje i sumnje.