Ledena kugla težine između šest i osam kilograma koja je iz vedrog letnjeg neba devetog septembra 2010. godine pala na kuću porodice Petrović iz Svrljiga, doletela je sa visine od 6.000 metara brzinom od oko 1.200 kilometara na čas.

Svrljig---ledena-kugla
foto: Kurir

Već tri godine na ispitivanju ovog slučaja radi profesor geohemije Pavle Premović, inače rukovodilac Labaratorije za geohemiju, kosmohemiju i astrohemiju u Nišu.

Pri spoljnjoj temperaturi od preko 25 stepeni Celzijusa komad leda ovalnog oblika, nešto veći od košarkaške lopte, udario je u krov porodične kuće Petrovića.

Iako je poreklo svrljiškog nebeskog ledenog tela još misterija, niški naučnik utvrdio je da se ne radi o otpadnoj vodi iz aviona koja se zamrzla na velikoj visini, što je bila jedna od prvih pretpostavki, niti da sastav leda odgovara morskoj vodi.

Prema Premovićevoj teoriji, u pitanju je najverovatnije megakriometeor, veliki atmosferski komad leda koji nastaje vrtložnim dejstvom ćudljivih vazdušnih struja na velikim visinama, pri izuzetno niskim temperaturama.

Preliminarna merenja pokazala su da je voda prilično alkalna i da je slabiji provodnik električne struje. Hemijski test na prisustvo hlorida i amonijaka nije pokazao čak ni da su navedene hemijske vrste prisutne u tragovima. Ovo je značajno jer odsustvo tragova hlorida isključuje u potpunosti morsku vodu kao izvorni materijal a odsustvo tragova amonijačnih jona otpadnu vodu iz aviona. Hemijska analiza tragova elemenata kao što su magnezijum, aluminijum, silicijum, gvožđe ukazuju na sličnost sa uobičajenim atmosferskim padavinama – kišom i snegom, što ide u prilog teoriji da je u pitanju megakriometeor – otkriva prof. Premović.

 Delovi teksta preuzeti sa sajta Alo