Kako biti pravi domaćin? SAVETI ZA MLADE POLJOPRIVREDNIKE!

U poslednjih par godina primećen je sve veći porast interesovanja mladih za poljoprivredu. Veliki broj mladih u Srbiji potencijal vidi u nekoj od grana poljoprivrede, te se sve češće odlučuje da svoj biznis pokrene upravo u ovoj grani privrede.

O isplativosti poljoprivrede, ulaganjima države u ovu oblast, kao i o brojnim drugim korisnim savetima za mlade poljoprivrednike, ali i o tome kako biti pravi domaćin i prava domaćica, razgovarali smo sa Svetlanom Kovačević, urednikom portala “Domaćinska kuća.“

Svetlana Kovačević, foto: privatna arhiva
Svetlana Kovačević, foto: privatna arhiva

Portal “Domaćinska kuća“ osnovan je ove godine u saradnji sa istaknutim poljoprivrednim novinarima i stručnjacima iz ove oblasti, a sve u cilju promovisanja poljoprivrede, pravih srpskih domaćina i domaćica, njihovih proizovda, ali i svih ostalih poljoprivrednih grana.

Domaćinska kuća, logo
Domaćinska kuća, logo

Kako ste došli na ideju da pokrenete portal “Domaćinska kuća“?

– “U poslednjih desetak godina u poljoprivredi se događaju velike promene. Menja se pristup radu, ukrupnjavaju se posedi, uvode se nove tehnologije, menja se sortiment… Svi moramo da budemo u toku, obavešteni o promenama i dostignućima u ovoj oblasti, kako kod nas, tako i u svetu. Petnaest godina sam poljoprivredni novinar. Radila sam i u elektronskim i u štampanim medijima, što, naravno, podrazumeva stalan kontakt sa ljudima na terenu. Uvidela sam da su poljoprivrednicima potrebne prave informacije, u pravo vreme.“

Svetlana Kovačević, foto: privatna arhiva
Svetlana Kovačević, foto: privatna arhiva

S obzirom na to da je interesovanje za ovu granu privrede u stalnom porastu, sve je veći broj sajmova vezanih za poljoprivredu, gde, takođe, poljoprivrednici mogu dobiti savete. Međutim, to se dešava periodično, te je mali broj poljoprivrednika zapravo u mogućnosti da ima svakodnevni kontakt sa stručnim savetodavcima. Od pomoći mogu biti i stručni časopisi, ali i na njih treba čekati po najmanje mesec dana od broja do broja.Svakodnevni kontakt zainteresovanim poljoprivrednicima, stoga, omogućava samo i jedino internet. Naravno, pouzdanost informacija na internetu neretko je upitna.

Zbog svega toga, Svetlana Kovačević smatra da je važno da se poljoprivrednicima na jednom mestu ponude tačne i proverene informacije, kao i mogućnost da pitaju stručnjake iz ove oblasti, pa i da međusobno razmene mišljenja. Domaćinski i pošteno, ističe Svetlana.

Zanimalo nas je šta “Domaćinska kuća“ može da ponudi običnom čitaocu.

– “Trudimo se da podjednako pratimo sve grane poljoprivrede i otkrijemo probleme, da pronađemo rešenja za različite oblasti proizvodnje. Na našem portalu, bavimo se i temama koje nisu isključivo namenjene poljoprivrednicima, već i široj publici (ishrana, zdravlje…). Najavljujemo događaje u celoj Srbiji, budući da predstoji zima, kada je manje radova u polju, ali ima dosta sajmova, edukacija i zimskih škola.“, navela je Kovačevićeva.

Ona dalje ističe da portal nije isključivo vezan za Beograd, već prenosi znanja i iskustva različitih proizvođača širom Srbije. Portal “Domaćinska kuća“ prenosi i vesti iz regiona i iz razvijenih svetskih zemalja, a, takođe, izveštava i sa svih važnijih poljoprivrednih sajmova.

Iako portal postoji svega mesec i po dana, posećenost je i više nego odlična. Kako navodi urednica, više od 2000 ljudi dnevno poseti sajt Domaćinske kuće. A pored toga, tu su i društvene mreže, poput Fejsbuka, Instagrama i Tvitera.

Kada je reč o zainteresovanosti mladih za poljoprivredu, na osnovu dosadašnjeg bavljenja ovom oblašću, Svetlana ističe da se sve više mladih se vraća na selo, ali uvek navode da je potrebno dosta ulaganja kako bi se sve državne strategije o razvoju sela promenile i u praksi. Novac je za mnoge jedina prepreka da se presele na selo i započnu posao. S druge strane, oni koji žive i rade na selu, smatraju da su uslovi života često teži nego u gradu, ali i da će učiniti sve da ih poboljšaju.

Znam i ljude iz Beograda koji imaju stalni posao, ali su kupili, ili nasledili parče zemlje i žele da investiraju. Stanovnici beogradskih prigradskih opština i sela smatraju da je bolje ostati na imanju i baviti se voćarstvom ili pčelarstvom, nego, na primer, raditi za malu platu i putovati do Beograda. Koliko sam imala prilike da vidim, mnogi od njih su ambiciozni i žele da prošire posed.

Trenutno je u Srbiji veliki broj mladih koji se odlučuje na bavljenje pčelarstvom. Danas u našoj zemlji ima više od 1,2 miliona košnica, što je jedna košnica na 6 stanovnika. Takvu statistiku  ne pokazuje nijedna zemlja. U Kini postoji 1 košnica na 226 stanovnika, dok u Sloveniji, kao velikoj pčelarskoj zemlji postoji svega 1 košnica na 14 stanovnika.

Na osnovu svog dugogodišnjeg iskustva smatram da svako može da nađe put do tržišta, bilo da se bavi voćarstvom, povrtarstvom, ratarstvom ili stočarstvom. Samo se treba ozbiljno posvetiti poslu, slušati savete stručnjaka i brižljivo planirati.

Kada je reč o isplativosti poljoprivrede u Srbiji, Svetlana ističe da je danas lakše doći do informacija o potrebama tržišta, te je u skladu sa tim moguće planirati proizvodnju. “Malim“ proizvođačima, koji nemaju dovoljne količine proizvoda, internet omogućava direktan kontakt sa kupcima i time omogućava prodaju svih viškova proizvoda, bez odlaska na pijacu.


DA LI DRŽAVA DOVOLJNO ULAŽE U POLJOPRIVREDU

“Da bi mladi do 40 godina ostali na selu ili počeli da se bave poljoprivredom. Država  je odlučna u nameri da im da subvencije od ćak 75% uloženog u investicije. Prioritet će imati mladi poljoprivrednici koji žive u siromašnim područjima. Agrarni budžet za ovu godinu je za gotovo 3,5 milijardi dinara veći nego lane, jer je namera države da poveća konkurentnost poljoprivrednih proizvođača, time što će podsticati njihove investicije u opremu ili prerađivačke kapacitete i time im pružiti mogućnost obnove mehanizacije, izgradnje objekata za skladištenje, sušenje i zamrzavanje proizvoda. Država takođe pomaže poljoprivrednicima oko nabave semena, kao i subvencionisanim kratkoročnim kreditima za jesenju setvu.“, istakla je naša sagovornica.

Uslov je da su poljoprivredna gazdinstva registrovana i da su poljoprivrednici prijavljeni na penzijsko i invalidsko osiguranje.

Na osnovu dosadašnjeg istraživanja, Svetlana Kovačević istakla je opštinu Svrljig  kao najnapredniju u ovoj oblasti. “Narodni poslanik i predsednik Ujedinjene seljačke stranke, Milija Miletić, sa puno entuzijazma, rada i upornosti pomaže poljoprivrednicima u svojoj opštini. Čovek iz naroda, kako bi on rekao, te, stoga, razume probleme sa kojima se susreće opština Svrljig.“

“Opština Svrljig poznata je po nadaleko čuvenom svrljiškom jagnjetu, poznatom svrljiškom siru i belmužu, ali i po tome što spada u red nerazvijenih opština. Poslanik se zalaže da žene na selu moraju imati ista prava kao i žene koje žive u gradu, da imaju prava na plaćeno porodiljsko odsustvo, ostvarivanje prava na bolovanje, na negu deteta, ali prvenstveno da mogu dobiti posao, ali i otići nešto ranije u penziju, kao žene koje su rodile više dece.“, ističe Kovačevićeva.

Kao savet poljoprivrednicima, i onima koji nameravaju da se bave poljoprivredom, naša sagovornica navela je da istraju u svojoj proizvodnji.

Baviti se poljoprivredom nije lako. Zato smo mi tu da pomognemo. Proverene i pravovremene informacije, znanje i iskustva su ono što svaki poljoprivrednik traži! Trudićemo se da pratimo sve grane poljoprivrede i nove tehnologije, jer smo mi tu zbog njih!

Najveći broj poljoprivrednika interesuju podsticaji, kao i to kako aplicirati za subvencije. Mnogi od njih u potrazi su za savetom oko izbora sorti pri zasnivanju zasada, merama zaštite voća koje treba da primene u ovo doba godine, kao i o podizanju plastenika. Portal “Domaćinska kuća“ nudi odgovore na ova, ali i brojna druga pitanja iz ove oblasti.

Izvor: Niške novine, piše: M.Ž.

Pročitajte i ovo:

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *