Niševačka klisura – najatraktivnija turistička destinacija svrljiškog kraja

 Niševačka klisura se prostire uz svrljiški Timok i jedan je od najzanimljivijih kraških predela Srbije. Klisura se nalazi na samo 6 kilometara od Svrljiga.  

Pruga kroz klisuru, foto: M. M. / Svrljiške novine
Pruga kroz klisuru, foto: M. M. / Svrljiške novine

Niševac je veoma bogat turističkim potencijalima, a pored banjice koju često posećuju mnogi turisti, meštani ovog sela mogu se pohvaliti i kotlovima koji se nalaze bukvalno uklesani u stenama, kao i čuvenoj niševačkoj klisuri koja je po svom izgledu jedinstvena u ovom delu Srbje.

Naime u antičko vreme u ataru Niševca se nalazio i Timakum Majus (Timacum Maius) koji je bio smešten na velikom rimskom putu Lisijus – Nais – Racijarija, kako su se zvali današnji Lješ u Albaniji, Niš u Srbiji i Arčer u Bugarskoj.

Banjica - kupalište, foto: M.M. / Svrljiške novine
Banjica – kupalište, foto: M.M. / Svrljiške novine

Tvrđava na stenama iznad Niševačke klisure je motrila na saobraćajnicu koja je spajala Nišku kotlinu s Podunavljem, što ovom kraju i samom pogledu daje posebnu čar.

U vreme Milana Obrenovića isplanirana je pruga kroz Niševačku klisuru, tuneli su probijeni tek u 20. veku, a veliki naučnik Milutin Milanković projektovao je čudesne mostove preko ponora kojim teče Timok.

Vredno je znati da je Svrljiška kotlina jedna od najmarkantnijih poprečnih kotlina u karpatsko balkanskom luku istočne Srbije i kao takva predstavlja posebnu predeonu celinu. Obuhvata pretežni deo sliva Svrljiškog Timoka, leve sastavnice Belog Timoka i leži između planinskog venca Svrljiških planina (Zeleni vrh 1334 m) na jugu, ogranka Paješkog kamena (1074 m), na istoku, planine Tresibabe (786 m) na severu i Kalafata i njegovih ogranaka (839 m) na zapadu.

Klisura kod Niševca, foto: M.M. / Svrljiške novine
Klisura kod Niševca, foto: M.M. / Svrljiške novine

Na severozapadu je ograničena predelom Golak, na severu knjaževačkom kotlinom, na istoku Zaglavkom, na jugoistoku Belopalanačkim Budžakom, na jugu Belopalanačkom kotlinom, a zatim oblašću Sićevačke klisure, Niškom i Aleksinačkom kotlinom, na jugu i jugozapadu.

Tekst u pripremi…


(Ovaj prilog/tekst je deo projekta ‚‚Turizam i prirodna bogatstva Svrljiga” koji je sufinansiran iz javnih sredstava Opštine Svrljig, a ima za cilj da u skladu sa Zakonom o javnom informisanju doprinese promociji opštine, turizma, turističkih potencijala i da na najbolji način predstavi sve lepote opštine Svrljig)

Pročitajte i ovo:

Jedan komentar

  1. Sumnjam da je turistima mnogo interesantno da gledaju djubre koje pliva ( tj, vajla se po mulju skoro bezvodnog ) Timoka. Dajte, ljudi, kanalizacija dovoljno zagadjuje reku, bar da ne bacamo svakakvo djubre u nju i dozvolite vrbama da kolko, tolko prečiste i zaštite vodu od sunca i vetra. To neko ima fobiju od drveća pa ga sistematski uništavaju i po gradu i pored Timoka..? Tako se i nekonrolisana seča šuma toleriše.




    2



    0

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *